U susret Danu žena

Knjiga o drugačijim ženama. U pričama koje u celinu ujedinjuje žensko prvo lice čitaocima se predstavljaju drugačije devojke, žene, prijateljice, majke i ljubavnice. Sve one zajedno kao Beograđanke, ali i svaka za sebe, otkrivaju nam čudne likove velegradskog miljea, kakve na prvi pogled možda ne primećujemo.

Svetice ili bludnice, bogougodne supruge ili proračunati političari — žene srpskih vladara uticale su na našu istoriju više nego što pretpostavljamo. Od srednjeg veka do današnjih dana o našoj istoriji nam govore kao da se odvijala bez bitnijih ženskih aktera. Isidora Bjelica istražuje, prikazuje i dokumentuje drugačiji pogled na našu prošlost, onaj u kojem su žene imale važnu ulogu.

Nesvakidašnja priča o patnji jedne mlade žene iz doba kada žene nisu imale prava u braku, kada nisu imale samostalnost i kada se sve zataškavalo zarad društvenih normi. Ovaj roman smatra se pretečom feministričkih romana koje je kroz vreme pretrpelo veoma oštre kritike.

,,Dnevnik srpske domaćice" je roman koji je preveden na italijanski, francuski i slovenački jezik i doživeo je više od preko pedeset izdanja.
Glavna junakinja romana, Anđelka, piše o svom životu, srećnom detinjstvu za vreme Jugoslavije, piše o politici i njenim političkim idealima, kao i pokušaju da se sve vrati na svoje mesto nakon bombardovanja Srbije.

U ovom moćnom ženskom manifestu, Alexandra Jamieson podučava kako da se izravno suočimo s vlastitim žudnjama, prestanemo se skrivati iza hrane, mrziti se ili živjeti u skladu s ograničenim očekivanjima drugih. Holistička zdravstvena savjetnica i koautorica nagrađivanog dokumentarca Super Size Me (Super veliki ja) istražuje žudnje žena — za hranom, spavanjem, seksom, društvom i nadahnućem — te ih uči kako da osluškivanjem svojih tijela vode zdraviji, potpuniji život.

Upoznajte skrivanu stranu života slavnih Srpkinja kroz potresne, nežne, intrigantne, šokantne priče o dosad nepoznatim detaljima iz njihovog života.

Roman Žena napisan je po istinitoj priči.
Goca je žudela da se ostvari kao žena. Iz Valjeva se preselila u Beograd i sa vrlo malo para je započela novi život. Upoznala je Dragana i mislila je da je konačno našla pravu ljubav. Radila je za njega sve iz ljubavi. Ispraćala ga, dočekivala ga, kuvala mu, otplaćivala dugove, ulepšvala se za njega...Sve je to radila dok surova stvarnost nije srušila ono što je ona imala. Ona je zbog ljubavi odustala od svojih snova i žrtva koju je podnela bila je ogromna.

Pred nama je žena kakva nikada ranije nije viđena. Ova produhovljena mlada žena odbacila je ideju „bezbednog braka“ u kojem bi bila supruga društveno istaknutog ali krajnje predvidljivog muškarca, što ju je dovelo do Džona Ficdžeralda Kenedija, a potom i do međunarodne slave. Međutim, trauma usled muževljeve pogibije oštetila ju je mnogo više nego što se ikada saznalo. Do sada.

Pre Bahove smrti, 1750. godine, Madlena počinje da radi kao sobarica kod velikog muzičara Baha. Lepa Madlena će praviti društvo muzičaru u njegovoj poslednjoj godini života. Ubrzo će shvatiti da ovo nije svet za nju, prkosiće pravilima, i ni sama ne znajući, postaće prva žena novog doba.

Jedan od najpoznatijih romana na svetu prati život žene koja, pošto je prevarila muža, biva odbačena od strane tadašnjeg ruskog društva.

Ovo je priča o ženi koja upoznaje jakog muškarca kao što je i ona i prepušta se ljubavnim čarima. On će je prvo oboriti s nogu, ali zatim će pokazati svoju lošu stranu — ljubomoru.
Ovo je priča o strahu, besu, slabostima i snazi jedne uspešne žene.

Alma je bila prijateljica i ljubavnica velikih umetnika, bila je muza i inspiracija. Ona je posvetila život ljubavi, a nije dobila ništa. Ovo je priča žene koja je život provela u senci velikana.

Duda je žena savremenog doba, poslovna žena, supruga, majka, ćerka, prijateljica. U svakoj od ovih uloga ona se nekad dobro, a nekada loše snalazi. Duda u svoj dnevnik zapisuje raznorazne situacije iz svakodnevnog života, probleme sa kojima se suočava i situacije iz kojih se stoički izvlači. Duda je iskrena i prirodna. Smeje se, plače i ponaša se u skladu sa svojom prirodom.

Elizabet Sidal je bila velika muza i nadahnuće umetnicima. Strastvena i zanosna žena od devetnaest godina za koju se smatra da predstavlja viktorijanski ideal lepote.

Glavna protagonistkinja romana Džejn Ejr jeste specifična žena nezavisnog stava, žena koja nije bila ponizna i poslušna kako se očekivalo od žena tog doba. Zato je ovaj roman izazvao veliku pometnju.

Dušan Vesić napisao je potresnu knjigu o genijalnom talentu i tragičnom kraju najveće zvezde jugoslovenskog rock’n’rolla. Njegova priča o Margiti Stefanović nije samo nezaobilazno svedočanstvo za svakoga ko voli i ceni Magi, nego i ogledalo u kojem će se prepoznati oni koji su smeli da ublaže njen bol i oni koji su pokazali ravnodušnost pred njenim patnjama.