Posle tame

Ako bi od Grejs tražili da jednom rečju opiše kako se oseća nakon prve godine u zatvoru, ta reč bila bi oslobođeno. To je, možda, bilo najironičnije u celoj situaciji.

Međutim, bilo je nečeg čudesno neiskvarenog u njoj. Leni Brukstajn je tokom odrastanja navikao na žene koje je njegova majka zvala lake ženske. Svaka devojka s kojom je spavao želela je nešto od njega. Nakit, novac... makar šta. Grejs Nouls bila je drugačija. Imala je osobinu koju sam Leni nije nikada imao a očajnički ju je želeo. Nešto tako dragoceno i nedostižno, da je gotovo prestao verovati da postoji: nevinost. Leni Brukstajn je želeo da zarobi Grejs Nouls. Da drži tu nevinost u svojim rukama. Da je poseduje.

Zamakavši za ugao, Grejs Brukstajn krenu ka podzemnoj železnici. Gužva na pločniku se razmakla kako bi je propustila da uđe, a potom se zatvorila oko nje poput materice.

Nestala je.