Sasvim obična porodica

Obično kažem da verujem, a ne da znam. Kada čovek veruje da nešto zna, treba da se dobro preispita. Ja život posmatram kao neprestano učenje.

U slučajevima kada vam se neko ne dopada iz prilično nejasnih razloga, onda kada gotovo instinktivno osuđujete drugu osobu, iskustvo mi govori da se problem najčešće nalazi u vama samima.

Džimi je sasvim očigledno jedan od onih koji se pale na moć. Ima nešto u načinu na koji vas posmatra. Nekako odozdo i s visine, u isto vreme. Kao da sebe smatra boljim i finijim od mene, mada duboko u sebi zna da je zapravo obrnuto, što ga izluđuje. Provodi zaista previše vremena u teretani. Nadlaktice su mu deblje od ramena, a vrat bi pre pristajao nekom biku. Hvata me želja da ga nateram da normalno opusti te svoje debele ručerde uz bokove.

Pametna je to devojka. Bistra je u glavi.“
„Pa šta je rekla?“
„Rekla je da Bog svakako postoji, ali je najbolje pretvarati se da On ne postoji pošto sve religije i pokreti dovode do međusobnih sukoba

Ljubav je čovekov najteži zadatak. Pitam se je li Isus shvatao šta traži od ljudi kada nas je pozvao da volimo naše bližnje

Ne postoji pravda. Postoji samo ono što zajedno stvorimo.

Ljudi dobijaju decu da bi se sami osećali bolje, da bi ojačali svoj identitet,

Tišina zahteva repliku. Tišina iskušava

Prijatelje i poznanike možete napuštati usput, baš kao i rođake, čak i braću i sestre i roditelje. Možete ih napustiti i nastaviti dalje, i ipak izdržati. Ali dete ne možete napustiti nikada.

Čovek se seti Boga tek kada mu On zatreba.