Ništa se nije desilo

U iznajmljenom stanu student medicine pronalazi spise i novinski materijal prethodnog stanara, novinara Nikole Nenadovića. Ubrzo otkriva da je Nenadović falsifikovao tekstove u ratnoj rubrici „Crni odjeciˮ, koju je uređivao u sklopu fiktivnih „Beogradskih novinaˮ. Imena bošnjačkih žrtava pretvarao je u srpska i u toj malenoj, protetičkoj intervenciji ogledala se cjelokupna Nenadovićeva životna laž. Edin je postajao Milan, Azra je postajala Milica, svaki čovjek je ionako moguća žrtva, baš kao što je svaki čovjek, sjetimo li se znamenitog Rusa, mogući ubica. Roman „Ništa se nije desiloˮ, kako je primijetila Katarina Kostić, priča policentričnu, a maestralno uvezanu priču o nivoima zločina u ratu, o odnosu dokumenta i fikcije u istoriji, o jednoj porodici koja preživljava lične i opšte tranzicije, o djetinjstvu devedesetih i mladosti u međuvremenima.