Dobitnik nagrade Strega 2015.
Berlingverova sahrana i otkrivanje radosti koju osećamo kad gubimo, Morova otmica i izdaja oca, Parizeova intelektualna hrabrost i prva ljubav koja je umrla na Dan zaljubljenih, govor kojim je Bertinoti srušio Prodijevu vladu i konačna predaja genu površnosti, svakodnevni život tokom dvadesetogodišnje Berluskonijeve vlasti, jedna Kraksijeva rečenica i jedna Karverova priča… Premda je tačno da nam je potreban celo život da postanemo ono što smo, kada pogledamo unazad, put je jasno obeležen, tu je čitav niz slutnji, trenutaka, naleta nadahnuća i grešaka koji čine nit našeg života. Frančesko Pikolo je napisao knjigu koja je i roman o italijanskoj levici i priča o ličnom i kolektivnom sazrevanju. Svaka stranica ove knjige podseća nas da nas se sve što se dešava i te kako tiče. Epoha u kojoj se živi ne može da se odbaci, može samo da se prihvati.
Svaki čovek doživi bar jednu ljubavnu priču koja traje ceo život: onu sa svojim vremenom i svojom zemljom, (buran) brak između privatnog i javnog života. Ovaj lični i politički, zabavni, krajnje ozbiljni i provokativni roman govori o svemu onome što doprinosi da budemo onakvi kakvi smo.
Knjiga koja govori o jednom čoveku, ali i o Italiji u poslednjih pedeset godina.
👍Lesenswert🐼Oberflächlich
👍Lesenswert
I tada, dok je na stadionu vladao muk i dok su se igrači u bednim trenerkama na klupi grlili, između očeve i moje fotelje počeo je da se podiže zidić, nevidljiv i neshvaćen, kao da smo u centru Berlina.
