Laguna

Trinaestogodišnji muzički genije Volfgang Amadeus Mocart već je osvojio publiku u svojoj rodnoj Austriji, gde je još sa šest godina svirao za kraljevsku porodicu. Od kraljevskih dvorova Evrope iz 18. veka do opera i balova na kojima je nastupao prate ga divljenje i slava.

Međutim, njegovo detinjstvo liči na život odraslog čoveka. Kada na nastupima širom Italije upozna podjednako talentovanog violinistu Tomasa Linlija, svog vršnjaka, obojici će to prijateljstvo doneti ono za čim čeznu: vragolije, igre na otvorenom, pa čak i zaljubljivanje u lepu Martinu. Kroz njihove razgovore upoznajemo kraljeve i kraljice tog doba, učimo o igrama mladog Mocarta i koje su mu bile omiljene poslastice.

Roman o prijateljstvu dva nadarena mlada muzičara pruža živopisan uvid u značajno nasleđe Mocartove besmrtne muzike.

Ima li ljubavi posle preljube?

Roman o preljubi je zasigurno najpotresniji i najiskreniji roman Isidore Bjelice. Kroz priču o tri sestre, od kojih su dve varane, a jedna ljubavnica oženjenog muškarca, Isidora Bjelica se uhvatila u koštac sa jednom od najtežih, najbolnijih i najprećutkivanijih tema — preljubom. Koristeći istinite priče, materijale, SMS poruke, kao i šokantne podatke o baratanju magijom, hemijom i ezoterijom u borbi za muškarce, Isidora otkriva jedan skriveni svet preljubnica i prevarenih žena o kojem se do sad ćutalo…

Ima li ljubavi posle preljube? Kako preživeti preljubu? Kako pobediti u ljubavi i kako ne poludeti od strasti — to su teme kojima se Bjelica bavi na do sada nezapamćeno i brutalno otvoren način.

Ako ste ikada bili prevareni ili ste varali, onda će vam Roman o preljubi pomoći da shvatite da li se iz tog vrtloga može izaći kao pobednica. Roman o preljubi je zasigurno najiskreniji i najzreliji roman autorke desetina bestselera, koja je da bi napisala ovako kompleksno delo morala i sama da prođe kroz pakao izdaje, jer ovako potresno, bolno, životno piše samo onaj ko je strasno voleo i još strasnije patio. Prevarena žena i njena psihologija tek sa ovim romanom prestaju da budu tabu tema srpske književnosti.

Nagrada „Desimir Tošić“ za publicističku knjigu godine.

Svedočanstvo o jednom neponovljivom vremenu.

Izvanredno napisana knjiga, obogaćena antologijskim fotografijama.

Kapitalno delo koje se čita u jednom dahu. Uzbudljiva i nostalgična knjiga o pesmama i pločama koje su nam menjale život, o sudbinskom preplitanju popularne muzike i populističke politike i o usponu i padu zemlje na koju je svet decenijama gledao sa poštovanjem. Od vladavine zabavne muzike, preko rokenrol eksplozije, pojave panka i novog talasa, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, knjiga Kako smo propevali priča o višedecenijskom braku države i njene muzike. O tome kako su se Jugoslavija i njena muzika volele, svađale, sarađivale, sukobljavale, rastajale, ponovo spajale i na kraju umrle zajedno. Podjednako namenjena onima koji su u Jugoslaviji prohodali i odrasli, u čijem pamćenju su Štafeta, radne akcije, fića i gol Josipa Katalinskog koji nas je odveo na Svetsko fudbalsko prvenstvo 1974, i onima koji su rođeni kada je pepeo Jugoslavije već bio razvejan na sve strane, ova izvanredno napisana knjiga, obogaćena antologijskim fotografijama, čita se i čuva kao svedočanstvo o jednom neponovljivom vremenu.

Josip Broz Tito • Đorđe Marjanović • Bijelo Dugme • Azra • Riblja Čorba • Ekatarina Velika • Đorđe Balašević • Zdravko Čolić • Lola Novaković • Mišo Kovač • Tereza Kesovija • Miki Jevremović • Predrag Cune Gojković • Lepa Brena • Miroslav Ilić • Šaban Bajramović • YU Grupa • Momčilo Bajagić • Idoli • Film • Partibrejkersi • Prljavo kazalište • Haustor • Korni grupa • Smak • Leb i Sol • Parni valjak • Električni orgazam • Šarlo Akrobata • Mile Lojpur • Slobodan Milošević • Rambo Amadeus • Ante Marković • Emir Kusturica • Zabranjeno pušenje • Laibach • Aleksandar Ranković • Vice Vukov • Siluete • Elipse • Crni biseri • Crveni koralji • Roboti • Mladi • Dado Topić • Plavi orkestar • Van Gogh • Olivera Katarina i mnogi drugi…

Šta dugujemo zemlji? Kako da upoznamo sebe? Šta su pesnici? Kako se prave deca? Šta piju krave? Ko se krije iza lažnih imena? Kako biti najbolji? Kako upotrebiti život?

Ovo su samo neka od pitanja koja na humoran i neuobičajen način Ljubivoje Ršumović postavlja i sebi i čitaocima. A odgovori su često neočekivani. U jezgrovitim, domišljatim i iznad svega poučnim „zapisima krečom po žabokrečini“, kako glasi podnaslov ove knjige, čitalac će saznati mnogo toga što je najčešće mislio da zna, ne razmišljajući ima li možda nečeg što se iza tog njemu „znanog“ krije. Sloboda, optimizam, brige, inat, finoća, putovanja, pamet, glupost i dosada, takmičenje, žustrina i brzina, sreća, mržnja, slava — sve su to pojave, reči i stvari koje pisac iznova preispituje s mnogo duha, znanja i životnog iskustva, pomažući nam da u poznatom vidimo i ono nesagledano, u rasvetljenom ponešto neotkriveno, u jednoličnoj svakodnevici toliko toga nesvakidašnjeg.

„U prenosnom značenju, rečenica 'Zapisi krečom po žabokrečini' poručuje da je nemoguće bilo šta dobro i korisno uraditi u društvenom i političkom okruženju koje se batrga u neznanju, inertnosti i gramzivosti. Svedočeći o vremenu u kome su nastajali, ovi zapisi su pre odjek i odraz stvarnog života u autorovom ogledalu, nego neka apsolutna istina. Prizivajući u svakom zapisu po nekog mudrog mislioca, kao zaštićenog svedoka, čas odbrane, čas optužbe, autor je nalazio dragocenu utehu za sebe, verujući da to može biti uteha i čitaocima.“

Od studentskih dana bili su najbolji prijatelji, a onda, pošto ih je neko potkazao DB-u, počeli su da se međusobno optužuju, svađaju, rastaju i na kraju preziru. Trideset i pet godina kasnije ubijen je jedan od njih, nekadašnji kolega a sada tajkun.

Ko je potkazao? Ko je ubio tajkuna? Ko je imao razloga za osvetu?

Kroz mir osamdesetih godina XX veka i mir dvadesetih godina ovog veka pratimo grupu nekada dobrih drugova, njihove odnose, ljubavi i međusobna ogrešenja. I dok se u pozadini osamdesetih godina pripremaju ratovi, u kotlu sadašnjeg vremena tranzicija neumoljivo guta sve vidove nekadašnje uzajamne naklonosti, empatije i odanosti većine junaka ovog romana, otkrivajući uzroke njihovih nesporazuma i razilaženja pod senkom jedne zagonetne mladalačke izdaje…

„Sve ono što poštovaoci Mirjane Novaković vole u njenim delima naći će i u romanu Mir i mir, koji bi mogao biti najbolje i najzrelije delo ove izuzetne autorke. U besprekorno izvedenoj kompoziciji ovoga romana ukrštaju se dve uzbudljive krimi storije. Jedna seže u ne tako daleku prošlost, u čijoj osnovi stoji pitanje ko je Službi bezbednosti prijavio buntovničke mladalačke razgovore socijalno, intelektualno i psihološki raznolike grupe prijatelja, i tako obeležio njihovu budućnost neizbrisivim žigom. Druga se odvija u neposrednoj sadašnjosti romana i plete se oko ubistva tajkuna Zorana Vidića. Uporedo sa ovim uzbudljivim i pitkim zapletima, u potki svog dela autorka razmatra prirodu umetnosti, načine na koje ona ostvaruje svoju referencijalnost, ali i potencijalnu svevremenost.

Sve pripovedne niti ovog romana maestralno se zapliću i, što je mnogo teže, raspliću efektno i ubedljivo, gradeći slojevito, značenjima bogato, istovremeno duhovito i istinski potresno delo, u kojem se zrcali tragikomični koloplet naše tranzicijske stvarnosti.“
— Ljiljana Pešikan Ljuštanović

Zbirka priča Ovo nije veselo mesto predstavlja univerzalni mozaik pripovesti o neobičnim ljudima iz raznih svetskih gradova: Nju Džerzija, Honolulua, Londona, Beograda, Tihuane i mnogih drugih.

Ovo nije veselo mesto je ujedno i jedinstveno putovanje kroz istoriju s obzirom na to da se priče u ovoj zbirci odvijaju u vremenskom rasponu od gotovo punih stotinu godina.

Šest živopisnih priča koje čine zbirku Ovo nije veselo mesto predstavljaju najmlađeg dobitnika Ninove nagrade i jednog od najprevođenijih pisaca svoje generacije u punoj kreativnoj zrelosti.

Ove priče iz celog sveta i čitavog jednog burnog veka literarni su dokaz da je život uvek i svuda isti, jedino su akteri različiti.

Rast i propast Saatchi Balkansa.
I šta je bilo posle…

Marketinška knjiga godine u Srbiji.

Knjiga koja se čita u jednom dahu! Stanković piše sa finom dozom humora i samoironije, a što je najbitnije, ne štedi sebe niti ulepšava stvarnost. Ovo je neophodno štivo za sve koji se bave marketingom, ali je zanimljivo i za sve one koje interesuje jedna ljudska životna priča.

Ilustracije i dizajn: Slavimir Stojanović.
Fotografija na naslovnoj strani: Jelena Mandić.

„Ovo je priča … o fenomenu uspona i pada prve multinacionalne advertajzing kompanije Saatchi & Saatchi na prostorima bivše SFRJ. Čitalac će saznati niz neverovatnih a istinitih događaja i anegdota, a što je još intrigantnije, to su situacije u kojima su se našle neke od poznatih ličnosti našeg vremena. “ Radojka Nikolić, Magazin Biznis

„Kakodalogija je zaista više od knjige sećanja. To je nauk o ekonomiji koja će vas nasmejati, zbirka kratkih priča iz koje ćete učiti o poslovanju, autobiografija koja svedoči i o drugima. I sasvim je moguće da posle čitanja budete u prilici da smišljate kako da ne zaplačete. „OK“ je nauk o tome kako da sve bude OK. I sasvim je OK.“ Slavoljub Stanković

„Poput klasika Funky business i Karaoke kapitalizam, ova knjiga bi sasvim sigurno mogla postati jedan od kultnih bestselera poslovne literature, ne samo što je domaća radinost… Ono što unutra piše, ne uči se na fakultetima, onlajn kursevima ili publikacijama iz istog foldera…“ Goran Tarlać, Status

Nema plemenitije stvari nego kad čoveku omogućiš da zabeleži sebe.

Dok je radio kao profesionalni novinar, Miroslav Antić je u novosadskom Dnevniku pisao kolumnu „Obično petkom“, u kojoj je donosio reportaže, anegdotska razmišljanja, prikaze, svedočanstva i opaske. Ali ne treba tražiti u tim tekstovima prozaičan novinarski opis ili puko prenošenje informacija — Antić i u novinskom tekstu uvek ima zrno poetske pobune i lirski komentar.

U lepoti ovih tekstova treba tražiti pre svega istinu da u našem trajanju nailazimo na razna pitanja, a pesnik u ulozi novinara na njih uvek ima odgovor: neočekivan, nužan, nepobitan…

„’Obično petkom’ bio je moj pokušaj da sa malo tuge i osmeha imitiram Čehova. Ja sam drukčiji temperament, pa to nije ni nalik na njega, mada bih bio ponosan da jeste… Mislim da sam u novinarstvu stvorio nešto između informacije i književnosti — nekakav hibrid koji je potreban čitaocima, koji smo mi zvali feljtonistika. Novine su, iz dana u dan, pune vesti, informacija, a čoveku je to malo. Voli da pročita tekst koji ne pripada šemi, liči na život. To sam našao.“
— Miroslav Antić

Bestseler novina USA Today

„Potpuno neodoljiva priča."
— Library Journal

Odgovor na najznačajnije pitanje njenog života počiva u tuđoj prošlosti.

Šejina voljena baka Italijanka imala je bezbroj pravila za srećan, zdrav život: izbegavati sove, nikad ne stavljati šešir na krevet i nikad, nikad ne prihvatiti prosidbu nasleđenim prstenom. Zadovoljstvo i ono čuveno „živeli su zauvek srećno" teško se postiže i bez negativne karme i uroka.

Očekivano, panika počinje od trenutka kad ju je njen momak Džon zaprosio nasleđenim prstenom. Njen odgovor je potvrdan, ali bakina opomena šalje je na zadatak da proveri da li taj prsten u sebi sadrži energiju zauvek srećnog braka. Šej je rešena da sazna sve o njegovim prethodnim vlasnicama ko god da su bile. Uz pomoć svoje trpeljive starije sestre i radoznalog novinara koji gori od želje da napiše atraktivan članak, Šej se otiskuje na putovanje koje je iz Los Anđelesa i Njujorka vodi u Italiju i Portugaliju.

Višeslojno, filmično i živopisno, Nasleđe je dijamantski izbrušena knjiga za svakog ko je bar jednom pokušao da sam sebi kuje sreću.

„Roman koji stavlja naglasak na žensku samostalnost i nezavisnost.“
— Kirkus Reviews

„Očaravajući roman o snažnim porodičnim sponama, moći sujeverja i romantičnoj ljubavi.“
— Booklist

„Džesi Rozen opisuje jedno ljupko i poletno putovanje gde je žudnja za skitanjem u ravnoteži sa utemeljenom istinom: nema lepšeg mesta od doma koji pronalazimo u sebi i kraj ljudi koje volimo.“
— Ejveri Karpenter Fori

„Veliko i uzvišeno. Veličanstvena knjiga.“
— Peter Handke

„Smrt jednog srednjoevropskog pisca u egzilu izazvaće pažnju čitalaca u ovom izuzetnom Velikićevom delu koje karakteriše harmonija fragmenata. Moćna, izuzetno bogata i delikatna narativna inteligencija svrstava Danteov trg uz dela Roberta Muzila, Itala Zveva ili Danila Kiša.“
— El Pais

„Kao i u prethodnim Velikićevim romanima, junaci tkaju analogne i često ukrštene sudbine osujećenih srednjoevropskih građana i intelektualaca; topografija je veoma raznolika, ali i prepoznatljiva (Pula, Trst, Beograd, Nemačka, Austrija, Amerika…); vremenske koordinate radnje se stalno smenjuju, a najuzbudljivije stranice ove razuđene priče o migraciji i emigraciji su stranice na kojima se čitalac prepušta čarima oslobođenog jezika.“
— Tihomir Brajović

„Priča o svojevoljnoj izolaciji okvir je za Velikićeve melanholične ali i strasne meditacije o „poslanstvu“ literature, o velikim piscima poput Nabokova, Kanetija, Džojsa…“
— Aleš Debeljak

„Konačno jedna knjiga koja ne nameće dosadnu zabavu, nego pruža dubinski osećaj svih ograničenih, manjih i većih životnih staza, knjiga, koja i pored tragičnih i ponekad sopstvenom krivicom izazvanih poraza, prikazuje život kao nešto veliko i veličanstveno. Knjiga, koja taj osećaj projektuje u budućnost.“
— Peter Handke

Više od 200 zadataka za matematičke sladokusce.

Matematika često izgleda kao krupan zalogaj, ali priznaćete da ništa nije slađe od rešenog zadatka. Profesori Mirko i Branka Dejić donose nam izbor tema i glavolomki koji je namenjen nadarenim đacima, dovitljivim radoznalcima i oprobanim stručnjacima. Matematičke poslastice obuhvataju brojne zagonetke, zanimljiva merenja, magične kvadrate, pripovesti iz istorije matematike, anegdote iz života velikih matematičara i još mnogo toga.

Ovo je nezaobilazna knjiga za sve one koji vole izazove, ali i za one koji zaziru od matematike jer će u njima probuditi ljubav prema logičkom razmišljanju.

Njegoševa nagrada

Ne optuživati čoveka, ne opravdavati čoveka! Saznavati čoveka — strasno i razborito, na svetlosti i u tami, shvatiti mu i reč i ćutanje, delo i nedelo, u svemu potražiti pravu pobudu i stvarni smisao… Ispričati novu pripovest o ljudskoj sudbini u toj eposi, u vremenu između dva svetska rata, u vremenu zla. Crvenog Staljinovog i sivomaslinastog, Hitlerovog. O savremenim, u istoriji postavljenim zlim dusima ove epohe.
Dobrica Ćosić, u beleškama za roman Grešnik februara 1981.

*

Glavni junak prvog romana iz trilogije Ivan Katić „grešni“ je saputnik komunistâ koji doživljava životni sunovrat jer im se 1936. zamerio. Proglašen za buržuja i trockistu, biva odbačen od „drugova“ i posle rata, kada je dospeo na robiju, a na slobodi dolazi u sukob sa porodicom koja se raspada…

„Ovo je roman o sukobu komunizma sa fašizmom u ljudskoj klanici u kojoj su jugoslovenska plemena dodala tom manihejskom sukobu dvostruku dimenziju paroksizma: Srbija je zaglibila u totalitarizam, osakaćena građanskim ratom koji će se po svoj prilici ponoviti, ne usuđujući se da se pogleda u ogledalu krvoprolića prošlog rata i nastupanja komunizma.“ (Žorž Niva)

*

Trilogija „Vreme zla“ Dobrice Ćosića iznosi drukčije promišljanje prelomnih događaja koji su sredinom XX veka doveli do građanskog rata i rađanja socijalističke Jugoslavije iz pepela starog režima. Kada je u sto hiljada primeraka 1985. objavljen njen prvi deo, Grešnik, tadašnja kritika ocenila ga je kao „antikomunistički pamflet“. Romanima Otpadnik 1986. i Vernik 1990. nastavlja se saga Ćosićeva porodice Katić sa istorijskim ličnostima onoga vremena i uz otvorenu reviziju službene istoriografije.

Njegoševa nagrada

Druga knjiga Vernika iz trilogije „Vreme zla“

Mi moramo iza svega javnog da tražimo: a šta je tajno? Jer tajno je istina. „Mi radimo najčasniji posao na ovom svetu: tragamo za pravim istinama i borimo se protiv zla koje jedino mi možemo uništiti“ — reći će Petar svakom novom agentu…

Ljudi imaju najmanje mašte za dobro; svi su postupci u činjenju dobra prosti, obični, neposredni. A u svakom zlu stoji inovacija; veliko zlo je stvaralačko po metodu izvođenja.

Dobrica Ćoćić u beleškama marta 1981. o liku Petra Bajevića

„’Vreme zla’ je totalna kritika ideologije u istoriji. Ideološke čovekove svesti o sebi: te laži, te energije zla u čoveku, tog alibija agresivnog zla u čovekovoj prirodi. A moderna istorija je sva maskirana i kostimirana ideologijom.“ (Rafael Soren)

„Sa ’Vremenom zla’ Dobrica Ćosić se prepustio velikom komunističkom ispovedanju u formi tragične epopeje. Kroz trilogiju, gigantskih razmera, poniremo u vreme mržnje i vreme ubica.“ (Žorž Niva)

*

Trilogija „Vreme zla“ Dobrice Ćosića iznosi drukčije promišljanje prelomnih događaja koji su sredinom XX veka doveli do građanskog rata i rađanja socijalističke Jugoslavije iz pepela starog režima. Kada je u sto hiljada primeraka 1985. objavljen njen prvi deo, Grešnik, tadašnja kritika ocenila ga je kao „antikomunistički pamflet“. Romanima Otpadnik 1986. i Vernik 1990. nastavlja se Ćosićeva saga porodice Katić sa istorijskim ličnostima onoga vremena i uz otvorenu reviziju službene istoriografije.

Roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj

Kainov ožiljak, roman pisan u četiri ruke, prvi put je objavljen 2014. i za kratko vreme stekao naklonost čitalaca i postao regionalni bestseler. Radnja se dešava uoči izbijanja Drugog svetskog rata i pokriva berlinske dane Ive Andrića, kao opunomoćenog poslanika Kraljevine Jugoslavije u nacističkoj Nemačkoj. Dane za koje je on sam tvrdio da su mu bili najteži i najmučniji u životu. Pisan kao politički triler, roman je svojevrsna posveta Andrićevom remek-delu Prokleta avlija i parabola o zlu u svetu koji se ruši. Po romanu je naš poznati reditelj Jug Radivojević režirao pozorišnu predstavu.

Dodatak ovog posebnog izdanja otvaraju dve pripovetke koje su prethodile pisanju romana, a za svog glavnog junaka imaju Andrića: Kecmanovićeva Turska vazna i Stojiljkovićeve Mrtve stvari. Za njima slede eseji o Andrićevoj diplomatskoj karijeri, njegovom odnosu sa Milicom Jovanović i nacističkoj državi u kojoj se naš nobelovac obreo kao ambasador. Sve je obogaćeno fotografijama iz tog perioda, od kojih se neke prvi put stavljaju na uvid javnosti.

„Vrlo često Kecmanovićev i Stojiljkovićev berlinski Andrić podsjeća na Fausta, ali Fausta koji nije prodao dušu đavolu.“ Denis Derk, Večernji list

„Kainov ožiljak jeste upravo to — romaneskni sklop Andrićevih duhova prošlosti!“ Rajko Blagojević, Novi Polis

Nagrada „Momčilo Tešić“ za najbolje ostvarenje u oblasti beletristike za decu.

Novi roman autorke koja je ovenčana najznačajnijim domaćim nagradama i čija se dela prevode na mnoge jezike.

Poslepodne i noć pre bitke bili su prelaz između dva sveta. Svako je dobio mogućnost da još nešto uradi u možda poslednjim satima svog života…

Ubrzo po osnivanju, Bogdana se pročula kao grad lepote, blagostanja i harmonije, a tokom vekova priče putnika pretočile su se i u legendu o njenoj nepobedivosti. Grad je magičnom snagom privlačio doseljenike, prilagođavao ih sebi i pretvarao u vredne i zadovoljne ljude — sve dok se pred njegovim zidinama nije našao osvajač Demonaj. Da bi spoznao tajnu nepobedivosti grada i tako ga pokorio, među njegove stanovnike šalje plaćenike i uhode koji će upoznati čudesni grad postajući i sami deo njegovog života. Otkrivajući detalje iz svakodnevice, upoznajući mlinara i zvonolivca, igračicu i glumce, golubara i pekarovu ženu, ali i mudraca, čarobnicu i lopova, pa i samog kralja, tihi uljezi se približavaju radovima astrologa i alhemičara i, konačno, tajni zlatnorunog ovna, zaštitnika grada. Kako se opsada bude pretvarala u sukob magije i nauke tako će se Bogdana naći u iskušenjima kojima se njene zidine ne mogu odupreti a stanovnici sučeliti sa odlukama čije posledice možda i ne smeju da prihvate.

Najuži izbor za Ninovu nagradu.

U književnom univerzumu Dragana Velikića, satkanom od sudbina njegovih mediteranskih junaka koji, u vrtlogu istorije i traganju za izgubljenim identitetom, domišljaju pravu istinu o svojoj zemlji — roman Severni zid zauzima posebno mesto koliko na planu asocijacija i metafora, toliko i na fonu balkanskog fatuma s kraja XX veka i izbegličkog mentaliteta nekadašnjih Jugoslovena.

Romani Dragana Velikića istrajno su i opsesivno variranje teme o neutaženoj čežnji ličnosti da se otme delovanju velikih mehanizama Istorije, Ideologije i Politike. Stilski gotovo besprekorno napisan, Severni zid nudi naročitu vrstu zadovoljstva u tekstu.
Tihomir Brajović

Temeljno i romamsijerski lukavo, mnogostruko i u nesvakidašnjoj mešavini lirske ironije i epske fragmentarnosti, pomalja se duž bedema Severnog zida ključni motiv (velike) srpske literature ovog veka, seoba, emigracija… motiv Crnjanskog, Pekićevskih torbarskih Simeona, Kišovih internacionalista i sanjara po „gulazima“. Smrt, u Velikićevom romanu, pokreće priču, ali je izgnanstvo i pustolovina — ne najmanje pustolovina pisanja — hrane i nose. Vreme istorije i vreme individue spajaju se kroz suptilno korišćenje ne samo proznih tekovina Moderne, već i kroz (apokrifnu, domišljenu) alegoriju iz biografije njenih velikana.
Svetislav Jovanov

Severni zid je blistavo komponovan roman rafinirane strukture koji sadržinski pokriva čitav dvadeseti vek. „Sudbine se ponavljaju.“ Ta lapidarna rečenica koju izgovara Velikićeva junakinja nukleus je ovog romana. Severni zid je poema o svakodnevicama u nemirnim vremenima koje Velikić bravurozno transformiše u književnost.
Oliver Jungen

Od autorke romana Preludijum i Tri hleba nasušna

Da li je moguće pobediti sistem i izboriti se za pravo na materinstvo?

Roman Zakon srca otkriva dinamičnu porodičnu dramu o pionirskoj borbi glavne junakinje Lepojke, koja usred procedure vantelesne oplodnje ostaje bez voljenog muža. Suočivši se sa tom tragedijom i novonastalim okolnostima, ona skuplja snagu i suprotstavlja se surovom sistemu pokušavajući da ostvari pravo na život toliko željenog nerođenog deteta. Savremeni zakon ne prati medicinska dostignuća u ovoj oblasti kako u svetu, tako i kod nas — svaka pojedinačna pobeda da se iz već začetog a zamrznutog embriona razvije novi život kamen je temeljac u njegovoj humanizaciji i modernizaciji. Lepojkina borba nije usamljena i važno je da se njena priča čuje, a opisana je toliko emotivno da se doživljava poput lične ispovesti.

„U Zakonu srca glavne junakinje su žene. Muževi, očevi, prijatelji, lekari su tu da bi se taj ženski princip još jače i bolje istakao i shvatio. A opet, muško-ženske ruke su ispreplitane, njihove misije objedinjene. Svi tragaju za srećom, smislom postojanja, ciljem kome vredi stremiti. Loza treba da se produži. Ali šta ako do začeća ne može da dođe? Kako tu može da pomogne vantelesna oplodnja? I kada čitalac svim srcem poveruje da ima nade, svedočiće brojnim preokretima, preživljavaće moralne i etičke dileme baš poput junaka ovog izvanrednog romana.“
— Ljiljana Šarac

„Tok ove priče nadigrava snaga žene, njena upornost i spremnost da pomera granice. U rečenicama glavne junakinje pronalazim promisli, dileme, sumnje i iskre nadanja mnogih žena. Da bi pretekao čovek u čoveku, nužna je njegova spremnost da prizna sopstvenu ranjivost. Tek tada je spreman za iskorak. Zakon srca još niko nije oborio.“
— Jasenka Lalović

“Amarkord i Grlom u jagode za generaciju koja je bila mlada osamdesetih!” Svet knjige

Priča o vremenu kada je bilo lepo biti mlad.

Lazar Petronijević Laki, momak iz obične beogradske porodice, prevaliće u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka put od zbunjenog brucoša uzburkanih hormona do frontmena novotalasnog benda Kalkuta, rok senzacije koja je za sobom ostavila dva antologijska albuma i pregršt večitih pesama. Studije, žurke, erupcija kreativnosti u prestonici zemlje na izdisaju, velika imena domaćeg rokenrola, koncerti i turneje: Lakijeva priča izgleda kao uzbudljiva vožnja kojoj se ne nazire kraj — da bi taj kraj nastupio naglo i neočekivano, kako za njega i Kalkutu, tako i za zemlju koja je iznedrila njih i njihovu muziku.

«Seks, droge i rokenrol — ne nužno tim redosledom!» BG Rock radio

«Nostalgija bez patetike: priča o životu običnom, povremeno komičnom, povremeno tragičnom… Laki Petronijević bi mogao da bude svako od nas.» Nova srpska proza

„I dinamičan i pitak, i ispovedan i dokumentaristički, i beogradski i globalan, roman Kada kažeš da sam tvoj čitaoca osvaja balansom između priče o pojedincu i priče o jednom vremenu.“ Vladislava Gordić Petković

Posebno izdanje sa autorovim dodatkom.

Autor bestselera Teslina pošiljka, Dušanova kletva, Teodorin prsten…

Ljubavna priča o prijateljstvu i izdaji, mržnji i osveti.

Ko se ne osveti, on se ne posveti.

U zgradi Vlade Srbije, u zoru maglovite novembarske noći, u svom kabinetu na trećem spratu na spektakularan način ubijen je ministar odbrane Dragomir Sarić. Ubica je u kabinet ušao kroz prozor, preko simsa, i metalnom strelom izbačenom iz samostrela pogodio ministra pravo u srce. Ispod prozora, na spoljnom zidu, sprejom je napisao dva slova — CO, koja se mogu čitati i kao SO ako su napisana ćirilicom, a na stolu ispred ministra ostavio okrvavljenu ikonicu, na kojoj je naslikan lik Svetog Save. Na identičan način sledeće noći biće ubijen i jeromonah Arkadije u svom luksuznom dvorcu na Avali. Ubica će ostaviti istovetan zapis i krvavu ikonu s likom Svetog Save u kaluđerovoj ruci.

Na scenu stupa pronicljivi i uporni novinar crne hronike Novak Ivanović, koji se posvećuje otkrivanju pozadine misterioznog „rukopisa“ zločina…

***

Inspiraciju za ovu priču Vanja Bulić nalazi u sukobu opštih duhovnih vrednosti, koje ovde simbolizuje ikona Svetog Save ostavljena na mestu zločina, i stvarnosti, koja je i dalje opterećena kriminalnim i zločinačkim nasleđem ratnih zbivanja devedesetih godina prošlog veka. U ovom, posebnom izdanju romana, autor nam u dodatku daje putokaz za čitanje romana u ključu istorijskih okolnosti i savremenih zbivanja: od sažetka žovotopisa Svetog Save i sudbine izgradnje njegovog hrama na Vračaru, preko srednjovekovnog oružja i samostrela, koji je ubica koristio u romanu, pa do atentata na premijera Srbije i sudbine veterana ratnih sukoba na tlu bivše Jugoslavije.

Dobitnica Vitalove nagrade Zlatni suncokret za 2016. godinu.

Dobitnica regionalne nagrade Mirko Kovač.

U romanu Ravnoteža govori se o ženama u Beogradu za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji. Ne prihvatajući da im u njihovo ime ubijaju sugrađane, rođake, prijatelje i sinove, one ih skrivaju od mobilizacije. Milica, jedna od njih, prinuđena je da prekucava rukopis velikog nacionalnog pisca kako bi preživela krizu devedesetih. Tražeći način da se mentalno udalji od posla na koji je prisiljena, ona istovremeno piše i roman-pastiš ugledajući se na pripovedni postupak i stvaralaštvo sestara Bronte.

Odbijajući svaki vid integracije u novo, razorno društvo bezumlja i zla, Milica i njene prijateljice svojom kreativnošću i hrabrošću pokušavaju da se odupru nasilju i haosu koji ih okružuje. Kroz mnoštvo duhovitih i ironičnih dijaloga, ovaj roman traga za odgovorom na pitanje kako u jednom neuravnoteženom društvu održati sopstvenu ravnotežu.

„Tri romana u jednoj knjizi, to je Ravnoteža Svetlane Slapšak. Pastiš, parodija i svedočanstvo čine ovaj roman jedinstvenim u savremenoj literaturi našeg regiona. Pastiš je priča u maniru sestara Bronte, parodija je roman o nastajanju oca nacije, a svedočanstvo su devedesete godine prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije ispričane oštro i lucidno. A kao bonus, u knjizi su porno skeč i recept za kolač u narodu poznat kao ’ravnoteža’.“ Dragan Velikić