Dobrica Ćosić me je stalno prekorevao što sam bezobzirno zabio nož u leđa njegovoj generaciji.
Živojin Pavlović je napisao nadahnuti esej o mojoj političkoj pornografiji.
Svuda su me hvalili Danilo Kiš i Mirko Kovač.
Jedino me je tri dana u nastavcima napadao Milovan Danojlić na francuskom radiju u Parizu.
Niko nije mogao da poveruje da neko moćan ne stoji iza mene i da me kroz život vode isključivo luda glava i puka radoznalost. U samoodbrani da me slučajno ne provale i jednostavno ne počiste, nikad nisam demantovao da radim za sve moguće domaće i inostrane obaveštajne službe, pošto su mi te sumnje dugo bile praktično jedina zaštita.
Milomir Marić je decenijama istraživao zabranjene stranice naše istorije, rušio usađene zablude i opsesije i otvarao opasne tabu-teme, svestan da je prošlost, posle svega, možda neizvesnija od sadašnjosti i budućnosti. U ovoj knjizi on pokušava da prepozna šta se zapravo događalo i šta se krilo iza političkih kulisa i obmana, istovremeno sladostrasno prebirajući po namerno zaturenim i sklonjenim dokumentima, domaćim i inostranim arhivama, i beležeći sećanja koja su junaci naše epohe želeli da ponesu u grob — da bi ih kao opomenu za budućnost štampao u knjizi Deca komunizma.
👍Lesenswert
Poznajući mnogo sveta, uspeo je, ipak, da život provede bez nepotrebnih i suvišnih svedoka.
