Kad igraš na sigurno: klasici

Oštar portret viktorijanskog industrijskog društva
Dakle, želim samo činjenice. Podučite ove dečake i devojčice samo činjenicama. Jedino se činjenice traže u životu. Ne sadite ništa drugo i počupajte iz korena sve ostalo. Umove razboritih životinja možete formirati samo na osnovu činjenica: ništa im drugo neće biti ni od kakve koristi. To je princip na kojem sam podigao sopstvenu decu, i to je princip na kojem podižem ovu decu. Činjenica se držite, gospodine!

Bogati trgovac Tomas Gredgrajn posvetio je život činjenicama i obrazovanju koje privileguje statistiku. Nepopustljiv i rigidan, odgaja svoju decu Toma, Luizu i troje mlađih tako što im usađuje ideju da je konformizam kruna postojanja, a da su radoznalost, maštovitost i osećajnost nepoželjne osobine. Tako će se poslušna Luiza naći zarobljena u braku bez ljubavi, a Tom će biti upleten u pljačku zbog čega će pobeći u Ameriku. Dok se njihova sudbina prepliće sa životom slobodoumne Sisi, ćerke cirkusanta, Tomas Gredgrajn je primoran da preispita svoja uverenja.
U novom prevodu Gorana Skrobonje, ovaj klasik je dobio svežinu i fino osenčen duh vremena koji će goditi senzibilitetu savremenog čitaoca. Dikensov roman istražuje temu društvene nepravde, ali nas istovremeno podseća da ljudski život nema smisla bez saosećanja.

Kroz priču o Lisjenu Šardonu, mladom pesniku iz Angulema koji očajnički pokušava da uzgradi ime u Parizu, Balzak maestralno prikazuje pogubnost provincijskih ideala i dvoličnost aristokratskog društva. Zgodan i ambiciozan, ali naivan, Lisjen u prestonicu dolazi s velikim očekivanjima da bi ga ubrzo porazila surova pariska realnost.

Uskraćen za društveni položaj za koji misli da mu pripada, Lisjen će ubrzo svoje težnje ka visokoparnoj poeziji zameniti lešinarskim novinarstvom, a njegov sve dublji moralni pad zapretiće da mu ugrozi život…

Napisan između 1837. i 1843, roman Izgubljene iluzije možda bolje od bilo kog drugog od preko devedeset autorovih romana otkriva prirodu i veličinu Balzakovog genija.

Prvi ruski pisac ovenčan Nobelovom nagradom.

Opet su došla mračna, nemirna vremena, bojim se — zadugo. Vuk dlaku menja, ali ćud nikada! Takva je i Rusija: čitava naša istorija je korak napred, dva nazad, svom iskonskom biću — sirovom primitivizmu, prapočetku stvari.

Poslednji klasik i prvi ruski pisac ovenčan Nobelovom nagradom 1933. godine, Ivan Bunjin je modernista koji se javio na prelomu dva veka i dve epohe, objedinivši najbolje tradicije ruske književnosti XIX veka — Puškinovu jasnost, Tolstojevu prirodnost i Čehovljevu sažetost — sa književnim ukusom nastupajućeg „srebrnog veka“ ruske književnosti. Pošto je emigrirao u Pariz 1920, u Sovjetskom Savezu je proskribovan, ali se proslavio ne samo među ruskim emigrantima i francuskim piscima već ga zapažaju i D. H. Lorens i Leonard Vulf koji prevode i objavljuju njegove priče u znamenitoj izdavačkoj kući Hogart pres.

Preteča književne minijature XX veka i majstor kratke forme, Bunjin virtuozno evocira uspomene iz predrevolucionarne Rusije, sva ona neprolazna obeležja jednog doba koje je nestalo ili je na izdisaju. Ovim izborom, koji žanrovski i tematski uokviruje „Rusiju na izmaku“, obuhvaćene su kratke priče nastale najvećim delom posle 1920, objavljivane u ruskim časopisima u emigraciji i njegovim zagraničnim zbirkama priča i zapisa.

Remek-delo o pokajničkoj moći ljubavi i saosećanja.

Knjigom Jadnici Viktor Igo želeo je da ukaže na nepravdu, herojstvo i ljubav. Pišući o sudbinama junaka, autor ukazuje na društvene probleme koji onemogućavaju stvaranje boljeg sveta. Žan Valžan je simbol čovekovog poniženja zbog gladi i siromaštva, Fantina podređenosti žene, a Kozeta teške sudbine napuštene dece.

Sukob dobra i zla unutar čoveka i nespremnost društva za ostvarenje višeg dobra prepliću se u ovom izuzetnom kriminalističkom, društvenom i ljubavnom romanu.

Kroz priču o bivšem osuđeniku Žanu Valžanu i njegovoj hrabroj borbi da iskupi svoju prošlost Viktor Igo nam je podario moćno svedočanstvo o siromaštvu, neznanju i brutalnosti čoveka. Istovremeno, Jadnici su i uzbudljiva avanturistička priča, čuvena po izvanrednim scenama kao što je briljantni prikaz bitke kod Vaterloa.

U ovom remek-delu francuske književnosti prepliću se Igoova veština romanopisca, njegova bogata pesnička mašta i duboko ljudsko saosećanje.

Uz Kamijevog Stranca i Kafkin Proces, Jadnici spadaju u ključna književna ostvarenja koja su uticala na rad pokreta za ukidanje smrtne kazne.

Biti il’ ne biti? — pitanje je sad.
Je l’ lepše u duši trpeti
praćke i strele sudbe obesne,
ili na oružje protiv mora beda
dići se, i borbom učiniti im kraj?

Najuticajnija tragedija u istoriji svetske književnosti Hamlet je bio najpopularniji Šekspirov komad još za njegovog života, a danas, više od četiri veka kasnije, prikazuje se na repertoarima pozorišta širom sveta u različitim adaptacijama.

По много чему јединствен у руској књижевности, роман Мајстор и Маргарита обилује хумором и филозофском дубином. Због цензуре и алузија на Стаљинову диктатуру је ово врхунско дело Михаила Булгакова у целости објављено безмало три деценије после пишчеве смрти. Данас је осведочено благо светске књижевности. Роман Мајстор и Маргита бави се различитим „вечним“ темама као што су љубав, однос добра и зла, храброст и кукавичлук, питања истине итд., али и темама које добивају додатну тежину у контексту у ком је роман писан. То су теме које су везане уз цензуру, слободу духа, однос према истини у ауторитарном режиму итд.

Čuvena priča o ljubavi, zavisti, izdaji i osveti
Sad bi za mene bilo poniženje da se udam za Hitklifa, te on neće nikad saznati koliko ga volim, i to ne zato što je lep, Neli, već zato što je više ja nego što sam i sama. Bilo od čega da su naše duše sazdane, njegova i moja su iste.
Orkanski visovi su strastvena priča o intenzivnoj i gotovo demonskoj ljubavi između Ketrin Ernšo i Hitklifa, nahočeta kojeg je usvojio Ketrinin otac. Nakon smrti gospodina Ernšoa, Ketrinin brat Hindli maltretira i ponižava Hitklifa, a on, pogrešno verujući da mu ljubav prema Ketrin nije uzvraćena, napušta imanje da bi se godinama kasnije vratio kao bogat i uglađen čovek. Ketrin se u međuvremenu udala za čoveka sa susednog imanja, a onda umire. Mučen demonima čežnje za izgubljenom ljubavlju, Hitklif će bezosećajno sprovoditi nasilnu osvetu nad dve porodice, dok se u smrti ne ujedini s jedinim bićem prema kojem je osećao bliskost i nežnost.
Roman Emili Bronte neprestano otkriva nove slojeve smisla u novim čitanjima, i ne prestaje da zapanjuje svojom modernošću i relevantnošću za svako novo doba.

Велики Гетсби је роман америчког књижевника Ф. Скота Фицџералда. Први пут је објављен 1925. године. Радња је смештена у измишљеном граду Вест Ег на Лонг Ајленду у лето 1922. године. Прича се развија око младог и мистериозног милионера Џеја Гетсбија и његове опсесије прелепом Дејзи Бјукенен. Овај роман се сматра најбољим Фицџералдовим делом. Велики Гетсби такође истражује теме декаденције, идеализма и отпора према променама и социјалним превирањима.

Da li je tajanstvena žena koja se uselila u oronuli zamak sa sinčićem i starom služavkom zaista mlada udovica kao što se predstavlja? Iz mirne uljudnosti Helen Grejam zrači neka hladnoća, a njena prošlost obavijena je velom misterije. Radoznali susedi na sve načine pokušavaju da otkriju ko je ona i odakle je, ali ne uspevaju da u tome jer lepa usamljenica dane provodi tako što slika i brine se o malom Arturu. Prisustvo žene koja se odnosi prema njemu sa neobičnom ravnodušnošću privlači pažnju i Gilbertu Makramu, mlađanom zemljoposedniku. Iako Helen deluje kao da je nepoverljiva i prezriva prema čitavom muškom rodu, on uspeva da pridobije njenu naklonost i razvije duboko prijateljstvo sa njom.

Ловац у житу" је књижевности подарио једног сасвим другачијег јунака — младог луталицу и уличног филозофа Холдена Колфилда. Живим говорним језиком препуним жаргонизама, он приповеда читаоцу шта му се све догодило када је, по ко зна који пут избачен из школе, одлучио да неколико дана око Божића проведе на улицама Њујорка. Селинџеру је требало готово десет година да напише ово дело, које је изразило сексуалне конфликте и егзистенцијалне стрепње младе генерације у послератној Америци, као и бунт против лицемерја и лажи у свету коме припада главни јунак…

Romeo je Montagi, Julija Kapulet. U prelepoj Veroni dve suparničke plemićke porodice prolile su mnogo krvi. Ali u trenutku kada se upoznaju na zabavi u Julijinoj kući, njih dvoje se zaljube i brzo odluče da žele da se venčaju.
Njihova zabranjena ljubav se komplikuje ubistvima koja su posledica neprijateljstva dve porodice i odigravaju se uporedo s tajnim venčanjem. Niz nepredviđenih slučajnosti odvešće ih u tragičnu smrt koja će njihove porodice suočiti s posledicama nerazumne mržnje.
Ova bezvremena priča o prokletoj ljubavi jedna je od najuticajnijih drama u istoriji književnosti i doživela je nebrojene adaptacije, kako u pozorištu tako i na filmu.

U junu 1642, u puritanskom Bostonu, grupa ljudi se okuplja da prisustvuje javnom vređanju Ester Prin, mlade žene koju je zajednica osudila zbog preljube. Iako prisiljena da na grudima nosi jarkocrveno obeležje srama, ona uporno odbija da otkrije ko je otac njenog deteta. Gledajući prisutne meštane na trgu, Ester primećuje niskog, unakaženog muškarca i u njemu prepoznaje svog davno izgubljenog muža za koga je mislila da je poginuo. Povređen i besan, on će učiniti sve da pronađe ženinog ljubavnika i natera ga da s njom podeli sramotu.
Majstor simbolike i ubedljivog pripovedanja, Natanijel Hotorn u ovom remek-delu američke književnosti pripoveda o složenosti greha i krivice, kao i (ne)mogućnosti pomirenja i praštanja.

Čuvena priča o Alonsu Kihanu, španskom plemiću iz 17. veka, strastvenom čitaocu viteških priča, ne prestaje da oduševljava čitaoce. U potrazi za sopstvenim viteškim avanturama, i sam postaje vitez lutalica koji oponaša književne junake, i tako pronalazi novi smisao života: pomaže damama u nevolji, bori se s divovima i ispravlja greške… uglavnom u svojoj glavi.
Ali ovo slavno remek-delo ne govori samo o tome, to je knjiga o knjigama, čitanju, pisanju, idealizmu nasuprot materijalizmu, životu i smrti. Don Kihotu se zbog čitanja „sasušio mozak i pamet je izgubio“, pa nije u stanju da razluči stvarnost od fikcije. Zabludeli vitez je zapravo čovek koji se bori protiv sopstvenih ograničenja u pokušaju da postane ono o čemu mašta.
U briljantnom prevodu Aleksandre Mančić neprevaziđeni klasik španske i svetske književnosti blista u punom sjaju i lepoti.

U ovom remek-delu španske i svetske književnosti dirljivi zanos jednog plemića iz Manče, strastvenog čitaoca viteških priča, nagoni ga da se upusti u najraznovrsnije podvige i diskusije na temu rata i mira, književnosti i umetnosti, vaspitanja i ljubavi. U društvu vernog štitonoše Sanča Panse, on jezdi pod suncem vrelog španskog neba, utire suze nevoljnima i vraća slobodu potčinjenima. Branilac čovekove slobodne volje, don Kihote je često i revolucionar, koji se u više mahova i otvoreno buni protiv društvenog poretka, neodoljiv u svojoj srčanosti i nepokolebljivom stremljenju ka najvišim idealima.

Već od samog objavljivanja 1814. godine, Mensfild park je doživeo veliku popularnost, i prvi tiraž je rasprodat u roku od šest meseci. Iako kritičari nisu bili blagonakloni prema ovom romanu Džejn Ostin, trećem po redu, publika ga je zahvalno kupovala i čitala. Sve do sedamdesetih godina XX veka, roman je smatran najkontroverznijim delom autorke, da bi mu posle toga kritičari priznali zasluženu dubinu i složenost.

Za razliku od drugih bolesti, život je uvek smrtonosan.
Slavljena kao ključno delo modernizma, zajedno sa Džojsovim Uliksom i Kafkinim Procesom, Zenova savest vodi nas duboko u jedan neobično hiperaktivan i beskrajno samoobmanjujući um. Reč je o umu Zena Kozinija, koga upoznajemo kao protagonistu u „autobiografiji“, napisanoj na zahtev psihoanalitičara kome se obratio zbog dugogodišnje borbe sa zavisnošću od pušenja. Psihoanalitičar je, kako nam sam saopštava odmah na početku u „Predgovoru“, objavio pacijentovu ispovest da bi ga osramotio i osvetio se za njegovo potonje odustajanje od analize.

Klasik političke filozofije

Vladalac se smatra jednim od prvih dela moderne političke filozofije, koje je oštro raskinulo sa dominantnim doktrinama o politici i etici. U kontekstu razjedinjene Italije XVI veka, podeljene kako među moćnim plemićkim porodicama tako i među velikim stranim kraljevstvima koja su vladala njenim delovima, Makijaveli sastavlja jedinstven traktat o uslovima konstituisanja italijanskog nacionalnog jedinstva. Po njegovom shvatanju, idealni vladalac je istovremeno hrabar ratnik, lukav političar, dorastao politici koja instrumentalizuje moral i religiju.
Stoga je ovo delo izazvalo burnu reakciju savremenika, naročito crkve, a Makijavelijevo ime je ostalo sinonim za beskrupuloznu i pritvornu politiku dominacije koja se drži načela da cilj opravdava sredstva. Iz konciznog pogovora Jugane Stojanović čitalac otkriva da je inače trezveni i hladni firentinski sekretar bio strasni rodoljub radikalnih ideja, što doprinosi objektivnom sagledavanju njegove političke misli.

Neosporni klasik ruske književnosti, Oblomov je priča o večnoj borbi između tromosti i ambicije, udobnosti i promene, nezdravih ciljeva i blagotvorne neaktivnosti.

Јади младога Вертера је универзалан и увек актуелан роман који прича о несрећној љубави младог човека, његовом бегу од скучености своје средине и о осећању изгубљености — темама које кроз векове опседају писце и уметнике. Упркос забранама и критикама, роман је постао немачки бестселер, од‌јекнуо је европском литерарном сценом и увео Гетеа у светску књижевност. Осетљивог и страственог темперамента, Вертер је одраз једног доба, генерације која је у његовом лику пронашла себе и силу таласа својих осећања. Гете је имао само двадесет и четири године када је написао овај роман. Делимично аутобиографски, изузетне лирске снаге и особеног стила, Јади младога Вертера приказују узлазну и силазну путању Вертерове љубави и његове душе.