Dečija literatura za sve uzraste

Slikovnica za predškolce.
Ovo je druga slikovnica u serijalu Srećne porodice. U njoj ćete upoznati Zečeviće, Lajoviće i Ježeviće. Njihove porodične avanture i dogodovštine će vas zabaviti i naučiti lepim manirima.

arazno zabavna zbirka priča.

Mašta je neverovatna stvar.

Može vas odvesti na vrh najviše planine ili u najdublje podvodne predele.

Baš onamo je odvela Doginsa kada je pošao u neverovatno veliku pustolovinu, punu čarolija i čudnih letelica. (A tu je negde bio i najbolji vic na svetu — verujte mi, urnebesan je.)

Odvela je i troje mladih istraživača na Mesec (gde su možda zaboravili flašu limunade), a jednog pećinskog čoveka čak kod zubara.

Pridružite im se na tom putovanju i u brojnim drugim pustolovinama u ovoj neverovatnoj zbirci priča…

Teri Pračet je kao mladić ove priče napisao za lokalne novine i nikad ih nije ponovo objavio. Veoma su duhovite i pune bezočnog humora. Zato su sada ponovo pred nama, sabrane u ovoj zbirci. Obavezno štivo za ljubitelje Pračeta… i za mlade čitaoce željne čarolija.

Bajke su najlepše pozivnice koje deca mogu dobiti — one su ulaznice u svet pun magije i čuda, zbog kojih i naši mali čitaoci mogu postati najveći heroji.

Bajke čine bezbedan, a beskrajno zanimljiv prostor koji pruža detetu iskustvo avanture i otkrića. Tako doprinose njegovom osećaju samopouzdanja i sigurnosti posebno tokom osetljivih perioda odrastanja.

Bajke su svetiljke koje osvetljavaju i tamnu stranu planete, pokazujući put.

Prikazi iz bajki se utiskuju u srca dece, čineći ih i blažom i moćnijom.

Jedno je sigurno: sve što je ikada napisano o vrednostima bajki, posebno važi za priče iz serijala Tajnovite bajke!

Više od 100 zadataka za vežbanje sivih ćelija.

Ovo je jedinstvena knjiga za pravo moždano razgibavanje osmogodišnjaka! Uz više od 100 zadataka među kojima su mozgalice, glavolomke, zapetljani lavirinti, izazovne igre memorije i razni matematički izazovi, deca će učiti kroz igru i aktivirati moždane vijuge!

Mućni glavom — vreme je za mozganje!

U dubinama misteriozne i neistražene indijske džungle, skriven od ljudskih očiju, jedan dečak nalazi svoj dom među životinjama. Odgajan među vukovima, mali Mogli mora da ovlada drevnim zakonima džungle i suoči se sa opasnostima koje vrebaju iza svakog drveta. Tokom nimalo lakog odrastanja i sazrevanja pomoći će mu Balu, medved čija je mudrost duboka kao reke džungle; Bagira, elegantan i snažan crni panter koji je simbol tajanstvenosti i veštine; i na kraju, Šir Kan, krvoločni tigar koji je oličenje opasnosti i strahopoštovanja u divljini.

Knjiga o džungli nije samo priča o avanturi i preživljavanju, ovo je i priča o odrastanju, prijateljstvu i sveprisutnoj povezanosti čoveka sa prirodom. Uz bogatstvo opisa i likova koji odišu snagom i životom, Kipling stvara surov i čaroban svet koji više od vek i po budi maštu generacijama čitalaca širom sveta.

Više od 100 zadataka za vežbanje sivih ćelija.

Ovo je jedinstvena knjiga za pravo moždano razgibavanje devetogodišnjaka! Uz više od 100 zadataka među kojima su mozgalice, glavolomke, zapetljani lavirinti, izazovne igre memorije i razni matematički izazovi, deca će učiti kroz igru i aktivirati moždane vijuge!

Mućni glavom — vreme je za mozganje!

Pripovest o mišu, princezi, supi i kalemu konca

Njuberijeva medalja za najbolji dečji roman

Ilustrovao Timoti Bejzil Ering

Izgleda da ti je, čitaoče, bilo suđeno da nabasaš na ovu knjigu. Veruješ li da je svakome, bio čovek ili miš, predodređena uzbudljiva sudbina? Ovo je priča o malom ušatom junaku, princezi, malo supice i kalemu konca. Ovo je priča u kojoj se nemoguće stvari obistinjuju: vitezovi u boj kreću sa šivaćom iglom, sluškinje sanjaju da postanu princeze, a kuvaricama je strogo zabranjeno da kuvaju supe! Ovo je, dragi čitaoče, priča koja te je sama pronašla — priča o mišu po imenu Despero…

Iz pera proslavljene autorke za decu Kejt Dikamilo stiže izdanje o hrabrom mišu Desperou, prema kome je snimljen i istoimeni animirani film. Priča o Desperou nagrađena je prestižnom Njuberijevom medaljom za najbolji dečji roman. Dikamilo je stvorila junaka za sva vremena i priču za sve generacije.

Pre više od dva i po veka Dositej Obradović prikupio je i objavio na srpskom narodnom jeziku zbirku basni sa poukama. Od tada pa do danas ove kratke, često duhovite i nesporno poučne priče o životinjama ne prestaju da zabavljaju i obrazuju našu decu.

Pred nama je šezdeset šest Najlepših Dositejevih basni, koje je odabrala književnica Gordana Maletić, a Marica Kicušić izvrsno ilustrovala. Zakoračimo sa svojim najmlađima u svet mudrih i lukavih životinja od kojih će novi naraštaji naučiti da pomno posmatraju svet oko sebe i usvoje važne životne pouke neprolazne vrednosti.

Kad je krenula u posetu baki i deki na planinu, Lana nije ni slutila da će obična porodična legenda o zakopanom blagu pokrenuti lavinu neobičnih dogadjaja. Gavran Gavra iz porodice čuvenih špijuna, koji nadzire njen dolazak, zakomplikovaće joj život svojim nevidjenim talentom da se upliće u stvari koje nisu njegov posao. A tu su i šeprtljasti patuljci Ljupko i Trupko koji zbog nje kreću na epsko putovanje. U potrazi za odgovorima na pitanje kome svetu pripada zakopano blago, Lana će upoznati legendarne čuvare ognjišta, prespavati ispod čarobnog cveta Razmava, otkriti stanovnike Zmajevog legla i mnogobrojne fantastične likove našeg narodnog predanja.

Odvažno će se uputiti ka sudnici Svesveta i otkriti da neprijatelji mogu postati prijatelji, a da se hrabrost radja u najneočekivanijim trenucima.

Više od 100 zadataka za vežbanje sivih ćelija.

Ovo je jedinstvena knjiga za pravo moždano razgibavanje desetogodišnjaka! Uz više od 100 zadataka među kojima su mozgalice, glavolomke, zapetljani lavirinti, izazovne igre memorije i razni matematički izazovi, deca će učiti kroz igru i aktivirati moždane vijuge!

Mućni glavom — vreme je za mozganje!

Ko su Pravi golubovi?

Ovaj odred heroja koji se bore protiv zločina predvodi Kamenko, pernati majstor prerušavanja.

Oni rešavaju misterije!

Kao na primer: gde su nestale sve mrvice hleba? Ko to otima šišmiše? Ali hoće li Pravi golubovi uspeti da izbegnu katastrofu za večeru?!

Borba protiv zločina nije samo kul nego i KLjUC!

Ilustrovao Ben Vud.

Sreća je biti s onima kojima pripadaš.

Pošto mama osvoji nagradno putovanje a tata ode na poslovni put, devojčica Hejli, dečak Kobi i mala Mimi ostaju prepušteni brizi nove dadilje. A šta je tu tako čudno? Pa ništa osim što im je dadilja — čudovište! Gra je ogromna dlakava karakondžula puna prašine koja ne govori, a i grozno kuva!

Međutim, kad brat i sestre otkriju da su i druga deca iz komšiluka dobila ista čudovišta da ih paze, zapitaju se otkud su se stvorila. Dok im roditelji nisu tu, deca se bacaju u potragu, rešena da otkriju misteriju karakondžula.

Divna i maštovita avantura o prijateljstvu, o čudesnim bićima i o tome kako je važno da budemo tamo gde pripadamo.

Još jednom je Irena bila primorana da pocrveni:
— Ti… ti…
Onda je prebledela.
— Strahinja, ti… ti kao da čitaš misli?
Ispustila je svoju torbu i oteturala u ženski ve-ce.
Strahinja je ostao nasred hodnika, kao gromom pogođen. To je, znači, bilo! On je čuo i to što je čuo nisu čuli drugi.
Čuo je tuđe misli!

Strahinja je bio običan učenik sedmog razreda… sve dok nije postao — neobičan. Najednom je dobio natprirodne sposobnosti, a uzrok tome se ipak nalazio — u njemu samom! Ali da li će mu to pomoći da reši probleme sa učenjem, sa onom koja mu se dopada i s onima koji sve njih maltretiraju?

Uz malu pomoć naučne fantastike, i u ovom romanu Gradimir Stojković donosi očaravajuću avanturu za tinejdžere, ističući da su svima potrebni drugarstvo i samopreispitivanje.

Smešne priče o životinjama.
Klara i njen mlađi brat upoznali su papagaja koji nije baš najbolje vaspitan, ali su ga okupali na neobičan način kad su otkrili da on ima „buve“, pomogli su jednom vezanom psu, posetili su zoo-vrt, nakačili zvonce mačku Kazimiru i doživeli još mnogo toga zabavnog.
Uživajte u dečjim ludorijama jer niko ne bi smeo da nam obriše osmeh sa lica.

Ilustrovao Dušan Pavlić
Kako izgleda dan u Plavoj šumi? I otkud to da je plava? Hoće li taj dan biti nespokojan ili kao svaki drugi? Ili će možda baš tog dana oživeti zvezde? I ko je u šumu došao naopačke, a ko je naopak gost?
Pridružite se medvedu Miši, lisici Liviji, vučiću Vasku, ježici Juci, vepru Vilotiju, sovici Stanki, veverici Vanji, zečici Zorani i ostalim drugarima u njihovim vrtoglavim zavrzlamama.
Zabavite se uz priče o drugarstvu, prijateljstvu, ljubaznosti i pažnji bez kojih bi ovaj svet bio bez ijedne boje.

Ilustrovala Marina Veselinović
Znate li da je mali Branko Ćopić hteo da sa vrha jednog brega grabuljama dohvati mesec? Da li ste čuli da je Ivo Andrić bio nesuđeni glumac? Da li vam je poznato da je mala Isidora Sekulić volela da mašta u — buretu?
Svaki veliki pisac postao je to zato što je u detinjstvu zavoleo knjige ili doživeo nešto što ga je posle opredelilo da bude pisac. Na ovim zabavnim stranicama upoznaćeš kakva su detinjstva imali naši pisci i kako su se rane godine odrazile na njihovo sazrevanje i karijeru.
• Branislav Nušić
• Branko Ćopić
• Vuk Stefanović Karadžić
• Danilo Kiš
• Dositej Obradović
• Ivo Andrić
• Isidora Sekulić
• Janko Veselinović
• Jovan Jovanović Zmaj
• Mehmed Meša Selimović
• Miloš Crnjanski
• Miroslav Mika Antić
• Petar Petrović Njegoš
• Rastko Sava Nemanjić
• Stevan Sremac

Najlepše priče za čitanje
Klara i njen mlađi brat imaju najluđe ideje: treniraju buve ili pokušavaju da nauče da plivaju u kadi. Grickaju tortu sve dok ne bude takva da mama više ne sme da je nudi gostima. A kad požele jednog dana da urade nešto dobro, poklanjaju mnoge lepe i nove stvari svojih roditelja. Jer zašto bi siromašni ljudi nosili samo staru odeću?
Uživajte u dečjim ludorijama jer niko ne bi smeo da nam obriše osmeh sa lica.

Bajke evropskih naroda o đavolima
Ilustrovao Dobrosav Bob Živković
Otkako postoje, ljudi su sve nevolje prebacivali na nekog drugog, odnosno uvek im je neki đavo bio kriv. Pa ipak, pošto im đavo nije davao mira, često su hteli da se opravdaju time da ih je nečastivo biće prevarilo i nateralo na zlobne postupke, tvrdili su da krije ime kako ga niko ne bi zvao i zloupotrebio njegove moći ili da im je Rogati prosto ukrao dušu u zamenu za ugodan život na ovom svetu.
Zato ne treba svuda tražiti đavola.
I treba se uozbiljiti.
ĐAVO JE ODNEO ŠALU.
OSTALE SU SAMO BAJKE.
Napomena za radoznale
Greše svi koji misle da su bajke samo za mališane.
Ko prestane da čita bajke, zaboraviće da je bio dete.

Klasici književnosti za decu
Postojao je, međutim, i drugi razlog što je Lesi bila toliko poznata u selu. Razlog je bio taj što se, kako su govorile žene, „po njoj mogao sat podesiti“.

U Grinol Bridžu, rudarskom seocetu u srcu Jorkšira, živi se teško. Pa ipak, Džo Karaklaf je među najsrećnijim dečacima na svetu. Njegovi roditelji se vole i dom im je pun radosti, a krasi ga i najlepša, najvernija škotska ovčarka u tom kraju. Svakoga dana tačno u četiri po podne Lesi čeka Džoa ispred škole. Ali jednog dana neće se pojaviti. Kako Džo kasnije saznaje, njegovi roditelji su prodali Lesi da spasu porodicu od nemaštine. Ali Džo ne prestaje da se nada da će se njegova verna Lesi jednog dana ipak vratiti.
Verovatno najlepša, a sigurno najčitanija knjiga o jednom psu, Lesi dolazi kući govori o neverovatnoj vernosti i nepobedivom instinktu koji su jedino Lesino oružje dok se hvata ukoštac s preprekama kakve će teško savladati ijedan drugi pas ili čovek.

Орлови рано лете" је роман за децу у коме је писац са пуно хумора описао одрастање једне групе дечака, а као инспирација су му послужили стварни догађаји из његовог детињства. У лику дрског и злог учитеља овековечена је пишчева строга учитељица од које су се он и његови школски другови крили у шуми. Роман се састоји из два дела. Први део романа описује безбрижно детињство дечака, њихове догодовштине, безобразлуке и школске несташлуке. У другом делу романа описано је потпуно другачије понашање дечака. Соучени са ратом и свиме ономе што ратни догађаји доносе, одрасли су пре времена и на себе преузели дужности који надмашују њихове године и њихово животно искуство. О том прераном одрастању дечака симболично говори и сам наслов романа "Орлови рано лете". У српској народној традицији птица орао је симбол храбрости и слободе. Алудирајући на дечаке о којима говори, писац их сматра орловима који су силом прилика морали рано да полете.