Tajne religije

Markionova poruka je bila nedvosmislena: iz bogoljublja čovek treba da živi asketski, da mrcvari telo. Ne treba da stupa u brak, ni da se razmnožava da ne bi održavao u životu tvorevinu zlog Boga, nego da se uzdržava od alkohola i mesa i umereno se hrani biljkama i ribom.

Stvaranje sveta možda su započeli bogovi – to je pitanje vere – ali religije počinju s ljudima koji su ih u pravom smislu te reči uneli u narod, i to je istorijska činjenica.

U ŠTA VERUJEMO KAD VERUJEMO?

Dignu li se bure napasti, nađeš li se međ grebenima veljih jada, pogledaj ka Zvezdi mora i u pomoć prizivaj Mariju! Ako te vali oholosti, slavoljublja, klevetanja i zavisti bacaju tamo-namo, dozivaj Mariju... Zaprete li pogibao, muke i nesigurnost, misli na Mariju... Ako je dozivaš, nećeš očajavati, ako misliš na nju, nećeš zalutati. Držiš li se nje, ne možeš pasti. Ako te zaštiti, ničega se ne plaši! Ako te vodi, nećeš se umoriti. Ako te blagoslovi, sigurno ćeš na cilj stići!“

Izida, najlepša od svih antičkih božanskih likova, postala je velika vladarka antičkih misterijskih kultova. Kao majka deteta Horusa, kao Isis lactans, majka boginja koja daje mleko, postala je ikonografski uzor za majku Mariju, čija je faceta bila Maria lactans.102 Ta veza je naročito upadljiva kada se figura Izide u Državnoj zbirci egipatske umetnosti u Minhenu uporedi s Madonom Hansa Baldunga Grina u Berlinskoj likovnoj galeriji.103

kultu boginje Izide stalno se predstavlja jad za Ozirisom i traženje raskomadanog tela, što znači da se uvek iznova proživljava. Ali baš kao što se izvodi traganje, prolazi se i kroz obred sastavljanja tela i ustajanja Ozirisa iz mrtvih. Kao što se hrišćani na Uskrs blaženo pozdravljaju rečima: „Vaistinu voskrese“, vernici kulta Izide u isto godišnje doba, znači u proleće, uzvikivali su: „Našli smo ga – blago nama.“

kultu boginje Izide stalno se predstavlja jad za Ozirisom i traženje raskomadanog tela, što znači da se uvek iznova proživljava. Ali baš kao što se izvodi traganje, prolazi se i kroz obred sastavljanja tela i ustajanja Ozirisa iz mrtvih. Kao što se hrišćani na Uskrs blaženo pozdravljaju rečima: „Vaistinu voskrese“, vernici kulta Izide u isto godišnje doba, znači u proleće, uzvikivali su: „Našli smo ga – blago nama.“

Dotakavši nar rečna boginja Nana je zatrudnela i rodila Atisa, a Kora je, time što je pojela zrna nara, pripala Hadu. U Starom zavetu i u Kuranu nar se slavi kao znak plodnosti, kao dobročinstvo koje je Bog učinio ljudima. Marija je često dovođena u vezu s božanskim plodom. O praznicima u slavu Device Marije u brdima Pestuma nar još služi kao simbol Bogorodice.92 Ima toliko majstorski naslikanih i diletantski izobraženih slika Marije s narom da nismo ni pokušavali da ih pobrojimo.

Vrlo je dirljiva, jer ne zvuči ni staro, ni tuđe, već je u izrazu i predanosti bezvremenski validna, dakle u svakom je dobu savremena:

„Vodi me svakodnevno zdravlju i zadovoljstvu!

Učini mi dane dugim i podari mi život!

Daj da budem zdrav i srećan i slavim tvoje božanstvo;

Što poželim, da mi se ispuni!

Nek ti se nebo raduje, neka ti okean kliče,

Neka te blagoslove bogovi svemira,

Neka ti veliki bogovi vesele srce!“

Želje, nade, brige i strahovi u stvari se nisu promenili hiljadama godina, oni pripadaju čovečanstvu.

Enki je bio bog tajni, plodnosti, čarobnjaštva i mudrosti.