Portret umetnika u mladosti

Za vreme ovih zastajkivanja Stiven bi nevoljno stajao iza ove dvojice ljudi, zamoren tim razgovorom, i nestrpljivo čekao da se opet malo pomakne. Kad su prešli preko četvorougaonog dvorišta, njegovo nestrpljenje postade grozničavo. Čudio se kako se njegov otac, koga je znao kao mudrog i opreznog čoveka, dao obmanjivati preterano uslužnim držanjem vratara; i živahni južnjački govor koji ga je celo jutro zabavljao sada je parao njegove uši.

Onda u mraku i neprimećen od dvojice drugova, stavi vrhove prstiju jedne ruke na dlan druge, jedva je i dodirujući. Ali pritisak njenih prstiju bio je još nežniji i sigurniji: i odjednom mu kroz mozak i telo prolete, kao neki nevidljivi talas, sećanje na njihov dodir.

Dok je još ponavljao Confiteor i njegovi slušaoci se popustljivo smejali, i dok su scene tog gnusnog događaja i dalje jasno i brzo prolazile kroz njegovu svest, on se pitao zašto sada ne oseća mržnju prema onima koji su ga mučili. Nije zaboravio ni mrvicu njihovog kukavičluka i svireposti, ali sećanje na to nije izazivalo gnev u njemu. Stoga su mu se svi opisi vatrene ljubavi i mržnje koje je našao u knjigama činili nestvarno.

Video je kako ona uživa u svojoj taštini, svojoj lepoj haljini, i pojasu, i dugim crnim čarapama, i znao je da im je popuštao već hiljadu puta.

Katkad se u njemu skupljala neka groznica i gonila ga da sam uveče tumara po mirnoj ulici. Tišina vrtova i blage svetlosti po prozorima nežno su umirivale njegovo nemirno srce.

Bio je srećan i slobodan; ali on nikako neće biti ohol prema ocu Doulanu. Biće vrlo miran i poslušan: i zažele da može učiniti za njega nešto plemenito kako bi mu pokazao da nije ohol.

Jednom je neka grupa generala upitala Napoleona koji je najsrećniji dan njegovog života. Mislili su da će on kazati da je to bio neki dan kada je dobio koju veliku bitku ili dan kada je proglašen carem. Ali on je rekao:

„Gospodo, najsrećniji dan moga života bio je dan kada sam prvi put primio svetu pričest.“

Revnost bez razboritosti je kao lađa bez kormila.

Pokušao je da zamisli koliko to mora da je velika misao; ali mogao je samo da misli o Bogu. Bog je ime Boga, baš kao što je njegovo ime Stiven.

Pomislio je da ga srce boli, ako ono čoveka može da boli.