Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala

Samo onaj ko je srećan može da širi sreću oko sebe.“

„Sveta Bogorodice, povrati mi veru. Učini da i ja postanem sredstvo Tvog rada. Pruži mi mogućnost da učim kroz svoju ljubav. Jer ljubav nikada nikoga nije udaljila od njegovih snova.

Da budem pratilja i saveznica čoveku koga volim. Neka on uradi sve što treba da uradi – ali pored mene.“

Kad god je čovek, iskreno, čista srca, sledio put vere, bio je kadar da se sjedini s Bogom i da čini čuda.

I svaka žena, ako je iole osetljiva, ume da čita iz očiju zaljubljenog čoveka. Čak i onda kada ta ljubav izgleda besmislena, čak i onda kad se pojavi u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.

Voleti znači ostvariti zajedništvo s drugim i otkriti u njemu božansku iskru.

Ljubav ne postavlja suviše pitanja, jer ako počnemo da mislimo, počinjemo i da se plašimo.

Bog je isti, iako ima hiljadu imena: ali svako od nas treba da izabere jedno ime kojim će mu se obraćati.“

Svakoga dana Gospod nam daruje – zajedno sa suncem – jedan trenutak kada je moguće izmeniti sve ono što nas čini nesrećnim. Svakoga dana nastojimo da obmanemo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako on ne postoji, kako je današnji dan istovetan jučerašnjem i kako će biti jednak sutrašnjem. Ali onaj ko obrati pažnju na dan koji traje, otkriva čarobni trenutak. On može biti sakriven u času kad izjutra otključavamo vrata, u onoj kratkotrajnoj tišini koja naglo nastupi posle ručka, u hiljadu i jednoj stvari, koje nam izgledaju isto. Taj trenutak postoji – trenutak kad nas sva snaga zvezda namah prožme i omogući nam da činimo čuda.

Sreća je ponekad blagoslov, ali je najčešće osvajanje. Čarobni trenutak koji se javlja svakoga dana pomaže nam da se menjamo, navodi nas da se upustimo u potragu za svojim snovima.

Da biste se posvetili duhovnom životu nije neophodno da stupite u semenište, niti da postite ili se zavetujete na uzdržavanje i čednost.
„Dovoljno je imati veru i prihvatiti Boga. Od tog trenutka svako od nas pretvara se u Njegov put i postaje sredstvo Njegovih čuda.“

Ljubav je uvek nova. Nije važno da li volimo jednom, dvaput, deset puta u životu – jer se stalno suočavamo sa situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekud odvede. Treba je prihvatiti jer ona je osnovna hrana našeg postojanja. Ako je uskratimo sebi, umrećemo od gladi gledajući žudno u drvo života, a nećemo imati smelosti da pružimo ruku i uberemo plodove. Treba tražiti ljubav, ma gde ona bila, čak i onda kada to podrazumeva sate, dane, nedelje razočaranja i tuge.

Jer onog časa kada krenemo u potragu za ljubavlju, i ljubav takođe polazi nama u susret.