Leš u biblioteci

Danas je vrlo teško naći posao kad neko nema ništa osim dobrog obrazovanja

Ljudi kažu“, nastavila je gospođa Bantri, „da na selu nije važno kako si obučen. To je najobičnija glupost. Upravo na selu svi sve zapažaju.“

Duboke bore na licu bile su tragovi patnje, a ne linije slabosti. Taj čovek nije korio sudbinu, nego ju je prihvatao i nastavljao ka pobedi.

Kaže se, znate – potpuno tačno, po mom mišljenju – da se možete istinski naljutiti na nekoga samo ako ste u braku. Kada nema – pa, zakonske veze – ljudi su mnogo bezbrižniji, moraju sebe da ubeđuju da je sve lepo i krasno. Moraju, znate, da se pravdaju pred sobom. Ne usuđuju se da se posvađaju! Bračni parovi pak, kako sam zapazila, uživaju u svađama i, ovaj, kasnijem pomirenju.

Ovo nije ona, a osim toga svi osim njenog muža znaju da je pobegla s jednim tipom iz Lidsa, trgovačkim putnikom. Gospođa Barnard – njoj je šezdeset pet.

„I bilo je vreme da se ponovo udaš. Čestitam oboma. Inače, Adi, sutra sastavljam novi testament.“

Ona klimnu glavom. „O, da, znam.“

Džeferson reče:

„Ne, ne znaš. Tebi ću prepisati deset hiljada funti. Sve ostalo naslediće Piter posle moje smrti. Kako ti se to sviđa, curo moja?“

„Oh, Džefe!“ Glas joj je zadrhtao. „Divan si!“

„On je dobar dečko. Voleo bih često da ga viđam – za ovo vremena koliko mi je ostalo.“

„Viđaćeš ga!“

„Ima odličan nos za zločine, taj mali Piter“, reče Konvej Džeferson zamišljeno.

„Vidite“, nastavila je gospođica Marpl, „kad su Mark i Džozi saznali da ćete načiniti novi testament, morali su nešto da preduzmu. Zbog novca su već izvršili dva ubistva, pa su pomislili da mogu i treće

Posle večere Mark Gaskel je otišao svojim kolima – do obale, kako je on tvrdio. Tada je odvezao Pamelino telo obučeno u staru haljinu Rubi Kin do Blejkove kuće i položio ga na prostirku ispred kamina. Bila je i dalje u nesvesti, ali živa, kad ju je zadavio pojasom haljine... Grozno, zaista grozno, ali nadam se i molim da nije znala šta se dešava.

Na to sam mislila kad sam govorila o lakovernosti. Niko nije ni pomislio da posumnja u Džozinu tvrdnju da je mrtva devojka Rubi Kin, jednostavno zato što se tada činilo da Džozi nema nikakvog razloga da laže.

A ta činjenica govorila je samo jedno – mrtva devojka u biblioteci pukovnika Bantrija nije bila Rubi Kin.

To nas pak dovodi do jedine osobe koja je morala biti umešana. Do Džozi! Džozi je identifikovala leš. Ona je znala, ona je morala znati da to nije leš Rubi Kin, a rekla je da jeste. Bila je zbunjena, potpuno zbunjena, kad je čula gde je telo pronađeno. To se jasno videlo. Zašto? Zato što je vrlo dobro znala gde je trebalo da bude pronađeno! U kući Bazila Blejka. Ko je skrenuo pažnju na Bazila? Džozi, rekavši Rejmondu Staru da je Rubi možda otišla da se vidi s filmadžijom, a pre toga krišom ubacivši Blejkovu sliku Rubi u tašnu. Ko je toliko mrzeo Rubi da to nije mogao da prikrije ni kad ju je video mrtvu? Džozi! Promućurna, praktična, okorela, pohlepna Džozi.