Profajler

U najmanju ruku, živi ste. Kada prestanete da osećate – i radost i tugu, i bol i zadovoljstvo, i strah i spokoj... Samo ste lutka na koncu sa kojom se smrt poigrava.

Nedostajaće mi. Zapravo, on meni uvek nedostaje. Čitav život mi nedostaje.

Teško mi je da poverujem da je moje svetlo – nečiji mrak. Da je suza jednog čoveka – osmeh drugog.

Čovek nije ono što je očima punim nade birao. Čovek je ono što ga je biralo – dok je beznadežno sklapao oči.

One koje volim ne umem da analiziram. Gledam ih srcem, ne očima. Slušam ih dušom, ne ušima.

Jedini način da ubediš drugog u laž jeste da samog sebe slažeš.

Znaš li koja je najveća tajna prevaranta? Jednom je bio prevaren.

Znaš li koja je najveća tajna prevarenog? Jednom će postati vrhunski prevarant.

Mislila sam da luduje, da je ona... Ludost. Na kraju krajeva... Ja sam ta ludost. Sa mnom luduje. Sa njom proslavlja rođendan. Znala sam da vara neku. Razum je želeo da zakoči dalji tok dešavanja, već posle prvog susreta. Govorila sam sebi – ako me jednom ima, vara je, ako me iznova uzima, moj je.

Ako o nepravdi ćutiš, ti nepravdu činiš.

Slušajući moje misli, neko bi rekao da zvučim kao ostavljena i izneverena devojka. Najlakše je posumnjati na ljubav. Srećan ste čovek ako ste od onih koje ljubav ranjava. U najmanju ruku, živi ste. Kada prestanete da osećate – i radost i tugu, i bol i zadovoljstvo, i strah i spokoj... Samo ste lutka na koncu sa kojom se smrt poigrava.

Obeležena sam. Jednom od boga, drugi put od đavola. Nijedno od dva obeležja... Nisam sama izabrala.