Jedini izlaz

Zato je u ovakvim situacijama najvažnije da mi veruješ.“

I ja sam se trudila da ti verujem, Saša. Kunem ti se da jesam. Tog dana sam otišla na posao, pa na neko suđenje, pa po Luku u vrtić. Sve to vreme pokušavala sam da izbacim sumnje iz glave, da ubedim sebe da je istina sve što si mi rekao. Nisam uspela.

Uveče sam pozvala Natašin broj. Ne znam ni sama zašto. Sakrila sam identifikaciju i da se javila, verovatno bih samo prekinula vezu. Ali broj joj je bio nedostupan.

Kao i tokom čitavog sledećeg dana.

I tu je Govnarko bio u pravu.

Dosta više sa paranojom, ponavljao je sebi.

Sledećih nekoliko trenutaka sećao se samo na mahove.

Ali s tvojim odlaskom moj život nije izgubio smisao. Znala sam da ću i bez tebe jednom ponovo biti srećna. Nenad Bjelica je znao da neće

Ali s tvojim odlaskom moj život nije izgubio smisao. Znala sam

Gubitak partnera, koliko god bio bolan, ne može da se poredi sa gubitkom deteta.

Decu samo treba pustiti da budu ono što jesu. Deca su to. Ne možemo ih zatvarati u kalupe sopstvenih frustracija.

Decu samo treba pustiti da budu ono što jesu. Deca su to. Ne možemo ih zatvarati u kalupe sopstvenih frustracija.

„Nikad ne znaš šta je čoveku u glavi.“