Aleksandar Veliki

Jedna čuvena priča o Aleksandru, oštroumna mada verovatno apokrifna, naglašava njegovu sposobnost da zapazi rečitu pojedinost, koliko god sitnu, i upotrebi je na svoju korist.

i neću da vam poričem.369

Morao je da trpi drskost običnih ljudi, baš kao što je Agamemnon, vrhovni zapovednik opsade Troje, morao da sasluša Homerovog Tersita, krivonogog hromog galamdžiju glave pune „brojnih nepristojnih reči“.17

Svako ko nije Grk bio je varvarin, odnosno barbaros: to znači da je govorio čudnim jezikom koji zvuči kao „bar bar“.

Realna politika uvek je jača od pristojnosti i milosrđa.

apoteoze

Kad se Persijanci sretnu na ulici, lako se vidi da li su jednakog položaja, jer se, umesto pozdrava rečima, ljube u usta; ali ako je jedan nižeg položaja, ljube se u obraze, a ako je mnogo nižeg položaja, pada pred onim drugim na tlo u dubokom poštovanju.

niko se ne uzdiže tako visoko kao onaj koji ne zna kuda je krenuo.

Prešavši Balkan, Aleksandar je zakoračio na teritoriju Tribala.

Carstvo je osnovao Kir Veliki sredinom šestog veka pre nove ere. Persijanci su prvobitno bili nomadi, a čak i na vrhuncu moći carstva njihovi vladari uvek su se seljakali od jedne do druge prestonice – Suze, Persepolisa i Ekbatane.