Kći plantažera čaja

Draga Kleri, ti zaista ne znaš koliko je lako ljudima da te zavole! Privlačiš ih kao Sunce.“

Mirisao je na dim sagorelog drveta i nečeg zemljastog. Bila je dovoljno blizu njega da primeti kratki ožiljak koji mu je nabirao levu obrvu i time naglašavao onaj podrugljiv pogled, a preplanulo lice bilo je prepuno malih bora oko očiju zbog čkiljenja na tropskom suncu. Živopisna zelena boja njegovih dužica prosto je opčinjavala.

Sve je važno; od toga kako se ujutru zdravimo do toga kako se cvetovi sklapaju preko noći. Zašto bi nam Bog podario život ako ništa nije važno?“

„Naravno da je važno, gospodine! Sve je važno; od toga kako se ujutru zdravimo do toga kako se cvetovi sklapaju preko noći. Zašto bi nam Bog podario život ako ništa nije važno?“

Narod Kasi veruje da kad dete umre, njegova duša uzima oblik ptice i odleti daleko, daleko od bola.“

„Ptica?“, ponovila je Luiza.

„Da. Brda Kasije su prepuna lepih, živopisnih ptica.“

Bacio je knjigu na pod,

„Jesi li video gospodina Robsona?“

Spavala je isprekidano i probudila se pre zore.

„Ako je život važan, zašto nam se tako lako oduzima, tako nasumice i tako okrutno?“, prosiktao je

„Smatram da je srećan radnik uspešan radnik