Tu sam

Ne znam da li imam ikakav uticaj na svoje telo. Pre bih rekla da se „isključujem“ ili „uključujem“ poput nekog električnog uređaja. Moj um radi šta želi. Obitavam u sopstvenom telu. Ne volim da spavam.

„Svako je odleteo na svoju stranu, nismo odabrali istu pistu za sletanje.“

koji uzaludno iščekuju da nađem srodnu dušu. Kada bi samo mogli da se pomire sa činjenicom da je još uvek ne tražim...

„Svako je odleteo na svoju stranu, nismo odabrali istu pistu za sletanje.“

Bolnica je kao večno utočište suza, mada one ponekad zalutaju i po kućama.

Svako je odleteo na svoju stranu, nismo odabrali istu pistu za sletanje.

Doneo sam odluku. Mrzim oluju, ali izgleda da mi ova duga ponovo uliva nadu.
Dobro je da i oluje nečemu služe.

Ne volim da spavam zato što se tada osećam ne samo kao stanar u sopstvenom telu već i kao nemi posmatrač.

Porodica se poštuje, voli, ona ima uspone i padove, ali bez obzira na to ona je harmonična i uravnotežena.

„Svako je odleteo na svoju stranu, nismo odabrali istu pistu za sletanje.“