To su hormoni

SONJA: Ja sam posle svojih porođaja dobila vrlo intenzivan PMS. Nekoliko dana pre početka menstruacije svaki put bi me preplavila nenormalna tuga, bila mi je potrebna podrška, osećala sam se slabo i meko i propustljivo i skoro uvek sam morala da plačem, a zanimljivo je da sam za to skoro uvek nalazila i neki razlog. Pošto nisam brojala dane, uvek bih zapala u taj nekakav svetski bol. A kad bi prošlo, najednom bi mi postalo jasno: „Čoveče, baš je drastično, pa to su bili hormoni!“ Oni baš mogu da upravljaju čovekom. Ali ako bi mi neko drugi to rekao, pobesnela bih. Hoću da me shvate ozbiljno. Jer to i jeste ozbiljno, jer je osećaj stvaran i ništa ne uobražavam.

Ali dečaci su možda bolji u matematici zato što ih roditelji i nastavnici više ohrabruju u tome. Mogući su mnogi uticaji.

To je pitanje samosvesti, utisnutih uloga i stereotipa, to se naziva „ugrožavanjem stereotipima“: ako se žene boje da su ionako genetski hendikepirane, one na testovima pokazuju lošije rezultate.

To je hemija u glavi. Kao da se dešava nešto u mozgu, u sistemu za upravljanje.

Kispeptin, međutim, odlučuje i o tome da li nam se sviđa nečiji glas, da li ćemo ga se bojati ili ćemo ga želeti, i da li bismo ga uzeli u uži izbor za partnera.

Čovek vidi samo ono što je naučio da vidi i da imenuje. A ako se čovek zadubi u svoj rad u laboratoriji, često ne obraća pažnju na okruženje, na istoriju i na uslove sopstvenog opažanja.

Neka istraživanja pokazuju da je sadejstvo nerava (transmitera) hormona i zapaljenskih procesa (citokina) imunološke odbrane ono što konkretno utiče na raspoloženja u sasvim konkretnoj svakodnevici čoveka, s njegovom biografijom i njegovim društvenim okruženjem. Neki to nazivaju psihoneuroimunologijom ili kognitivnom ili socijalnom neuroendokrinologijom.

hipofiza, hormonalna žlezda veličine zrna graška. Hipotalamus upravlja centralno. Hormoni odatle, preko neke vrste prozorčića u mozgu, dospevaju direktno u krv. To je neuobičajeno jer krvno-moždana barijera inače sprečava kontakt između mozga i krvi.

Najviša žlezda je hipotalamus u mozgu. On se nalazi u međumozgu i posreduje između nervnog i hormonalnog sistema.

Neokorteks nam omogućava da mi ljudi sebi objasnimo šta se dešava u nama i oko nas. Omogućava nam oslobađanje od navodno prirodnih i kvaziprinudnih zavisnosti. Fascinantne slobode! Zadovoljstvo mišljenja! Bezbroj mogućnosti, bar teorijski!