Pijev život

„Tigrovi postoje, čamci za spasavanje postoje, okeani postoje. Pošto se po vašem skučenom, ograničenom iskustvu to troje nikada nije susrelo, vi odbijate da verujete da je to moguće.

U svim živim stvorenjima krije se pomalo ludila, koje ih nagoni na čudne, ponekad neobjašnjive postupke. To ludilo može biti spasonosno; ono je neotuđivi deo sposobnosti za prilagođavanje. Bez njega nijedna vrsta ne bi preživela

Koliko je to užasna bolest ako može da ubije boga u čoveku?

Čitao sam da postoje dva straha koje nikakvom obukom ne možemo iz sebe da izbacimo: preplašena reakcija kada čujemo neku neočekivanu buku i vrtoglavica. Voleo bih da dodam i treću, a to je brzo i neposredno približavanje poznatog ubice.

Nesreća voli društvo, a ludilo ga priziva.

Počeo sam da oponašam Ričarda Parkera tako što sam neverovatno dugo spavao. Nije to bio pravi san, već stanje polusvesti u kome su sanjarije i stvarnost postajale gotovo nerazlučive. Često sam koristio krpu snova.

Jedan od mojih omiljenih načina za beg bio je blago gušenje. Koristio sam komad platna koji sam isekao iz ostatka ćebeta. Zvao sam ga krpom snova. Kvasio sam je morskom vodom tako da bude mokra ali da ne kaplje. Udobno bih legao na ceradu i stavio krpu snova na lice, tako da se priljubi uz njega. Potonuo bih u ošamućeno stanje, što nije bilo posebno teško za nekoga ko je već toliko letargičan. Međutim, krpa snova je davala posebna svojstva mojoj ošamućenosti. To je sigurno bilo zbog načina na koji je ograničavala udisanje vazduha. Pohodili bi me izuzetni snovi, transovi, vizije, slike, prisećanja. A vreme bi prosto nestajalo. Kada bi me grč ili dah uznemirili i krpa pala, vratio bih se u punu svest, oduševljen zbog proteklog vremena. Suvoća krpe bila je delimičan dokaz. Ali i više od toga, bio je to osećaj da su stvari drugačije, da je sadašnji trenutak drugačiji od prethodnog sadašnjeg trenutka.

Sunce vam smeta kao gomila, bučna, nasrtljiva gomila zbog koje stavljate ruke na uši, zbog koje žmurite, zbog koje želite da se sakrijete. Mesec vam smeta tako što vas tiho podseća na vašu usamljenost; širom otvarate oči da biste pobegli od samoće.

• Pod uslovom da ne gubi previše vode znojenjem, telo može da bez vode preživi i do četrnaest dana. Ako ste žedni, sisajte dugme.

• Kornjače je lako uloviti i predstavljaju odličan izvor hrane. Njihova krv je dobar, hranljiv napitak u kome nema soli; meso im je ukusno i zasitno; njihovo salo se može koristiti na mnogo načina; a brodolomniku će njihova jaja biti istinska poslastica. Čuvajte se kljuna i kandži.

• Ne dozvolite da vam moral padne. Priznajte strah, ali ne priznajte poraz. Upamtite, najvažniji je duh. Ako imate volju da živite, u tome ćete i uspeti. Srećno!

• Uvek pažljivo čitajte uputstva.

• Nemojte piti mokraću. Ni morsku vodu. Ni krv ptica.

• Ne jedite meduze. Ni ribe sa šiljcima. Ni ribe koje imaju kljun nalik na papagaja. Ni ribe koje se nadimaju kao baloni.

• Ribu možete paralizovati tako što ćete joj pritisnuti oči.

• Telo može biti junak u toj borbi. Ako je brodolomnik povređen, čuvajte se dobronamernih ali nestručnih medicinskih zahvata. Neukost je najgori lekar, dok su odmor i san najbolji negovatelji.

• Dignite stopala bar pet minuta svakog sata.

• Treba izbegavati nepotrebne napore. Ali dokon um teži da potone, zato misli treba zaokupiti raznim laganim razbibrigama. Igre kartama, kvizovi i pantomima su odlične jednostavne zabave. Zajedničko pevanje je još jedan garantovan način da se brodolomnici obodre. Takođe preporučujemo i pričanje priča.

• Zelena voda je plića od plave vode.

• Čuvajte se dalekih oblaka koji liče na planinu. Tražite zelenilo. Na kraju, jedino je stopalo pouzdan sudija o kopnu.

• Nemojte da plivate. Tako ćete trošiti snagu. Sem toga, struja može odneti čamac za spasavanje brže nego što vi možete da plivate. Da ne spominjemo opasnosti od morskih stvorenja. Ako vam je vruće, pokvasite odeću.

• Nemojte da mokrite u odeću. Kratkotrajna toplota nije vredna iritirane kože.

• Sklonite se od vetra i kiše. Izloženost elementima može ubiti brže od žeđi i gladi.