Putujući bioskop gospodina Saita

A na mom porodičnom stablu bilo je tako mnogo grana kojima je nedostajalo samo malo prolećnih pupoljaka pa da segnu u budućnost.

Ima li morske zvezde u očima? Ili naprosto koristi tvoju svetlost da na njoj sine?

Ako nije spreman da se prepusti ili da sluša, uzalud je

Suština je u tome da nekako iskoristiš dan. Moraš da rizikuješ. U suprotnom, život će naprosto proći pored tebe

Jednostavna je i predivna ta spremnost ljudi da se nadaju.

naposletku se čovek umori od buljenja u sopstveni pupak. Posle toga moraš da izađeš iz svoja četiri zida i počneš da izazivaš sudbinu. U suprotnom će te sreća mimoići.

maju su sleteli prvi pafini i sedela sam na paktregeru Eliotovog bicikla celim putem do tamo. Obožavala sam da ga grlim oko pojasa. Mora da je to bio smisao Preseka. Dva mekana skupa na biciklu.

O ramenu mu je visila drvena kutija sa kožnim remenom. Kutija je bila prekrivena tragovima boje.

„Hej, šta je to?“, upitala sam stojeći na pragu.

„Stara kutija za boje mog oca“, odvratio je gospodin Saito. „Bio je talentovani haiku slikar.“

„Šta je haiku slikar?“

„Haiku su pesme strogo utvrđene forme. Reč je o drevnoj japanskoj tradiciji. Moj otac ih je pisao crnim mastilom na pirinčanom papiru, a onda kombinovao sa izuzetno lepim akvarelima ptica i drveća.“

Jeste, mada, ako ćemo pravo, pomalo su previše, ti silni zvuci.“ Una je energično mahala rukama. „Volela bih da imam biblioteku u kojoj bih mogla da ih čuvam. Stvarno ne znam šta da radim sa svima njima.“

„Hm.“ Gospodin Saito je klimao glavom.

„Aha, i to veliku poput drevne biblioteke u Aleksandriji“, rekla sam. „Vet nam je pričao o svih sedam čuda antičkog sveta. A Una u glavi ima zvukova koje nikada niko nije primećivao.“

„Da, to bi stvarno bilo veličanstveno“, zamišljeno će gospodin Saito. „Biblioteka zvukova.“

Leto je krajem jula okrenulo svoj peščani sat i pustilo poslednje tople dane da cure po nama. Spore sate pune peska i sunca.

Buenos Ajres je najednom bio tako blizu. Zvuci su mi vratili vlažnu vrelinu velikog grada, opojne kamelije ispred cvećare i miris klementine sazrele na suncu u prosjakovoj korpi.