Veština slušanja

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

„Niko nikad nije izgubio posao zato što je pažljiv slušalac.“

Umeti pažljivo slušati znači prihvatiti tišinu u razgovoru. Ako prebrzo počnemo da popunjavamo pauze u razgovoru, a kamoli da ih predupređujemo, sprečićemo sagovornika da kaže nešto mu je možda teško da formuliše. Ometamo ga u razmišljanju i onemogućavamo mu da saopšti ono što mu je zaista na umu i duši. Jednostavno čekajte.

Evolucija nam je dala kapke da bismo mogli da zatvorimo oči, ali nije nam dala ništa slično da zatvorimo uši. To ukazuje da je slušanje suštinsko za naš opstanak

„Razumeti da je ’ono što ja znam drugačije od onoga što ti znaš’, suštinsko je za ostvarivanje uspešne komunikacije“

U knjizi Blaga je noć, Fransis Skot Ficdžerald opisuje baš takvu situaciju: „Povremeno bi uhvatila srž njegovih rečenica, a ostalo bi domaštala iz svoje podsvesti, kao čovek koji primeti otkucaje sata u sredini zvonjave, dok mu od prvih neodbrojenih otkucaja jedino ritam odjekuje u glavi.“

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Loš ste slušalac kad nekog ne slušate zato što se ne slažete s njim, zato što ste preokupirani sobom ili mislite da već znate šta će reći. Ali to što nekog ne slušate zato što u tom trenutku nemate intelektualnu ili emocionalnu energiju za slušanje čini vas ljudskim bićem.

Doživljaj koji imate kad vas neko istinski sluša toliko nalikuje ljubavi da neki ljudi ne umeju da ih razlikuju. Biti dobar slušalac podrazumeva i to da poznajete svoja ograničenja i da postavljate granice.

Naomi Henderson, moderatorka fokus grupa, rekla mi je da je negativna strana toga što ume dobro da sluša ta što je ljudi stalno pozivaju da bi joj pričali o svojim problemima.