Kristalni svet

Sve im je poznato o ovom životu, ali oni idu dalje po hodniku, iz klozeta u kupe i s platforme u restoran, malo-pomalo pretvarajući danas u još jedno juče, i misle da postoji takav Bog koji će ih za to nagraditi ili kazniti.

Preostaje najteže u životu. Putovati vozom i ne biti njegov putnik

Razume se, „kasno“ je isto što i „nikada“. Ali „nikada“ ni izdaleka nije isto što i „kasno“.

Glas o meni će nestati, kao zadah sa lešine.

N. Antonov

’Oni koji smatraju da je lakše umirati u krugu rođenih i dragih, ležeći u udobnoj postelji, nemaju nikakvog pojma o tome šta je smrt.’

Natčovek ni najmanje nije ono što je mislio Niče. Ni sama priroda to još ne zna i čini hiljade pokušaja, mešajući u različitim proporcijama muškost i ženskost – pazi, ne prosto muško i žensko.

I obrati pažnju, oboje šuškaju. I onaj prvi, i ova.

Najzanimljivije je – nastavi on – što čovek najčešće ne naslućuje šta je njegova misija i ne spoznaje trenutak kada se izvršava radnja radi koje je bio poslan na zemlju. Recimo, smatrao je sebe kompozitorom, i da je njegov zadatak da komponuje muziku, a jedini cilj njegovog postojanja zapravo je da na putu za konzervatorijum padne pod zapregu.

kultura može da bude mlada, stara i umiruća. I sad se dešava upravo umiranje. Kod nas se to vidi posebno jasno.

I kako ti samo ne dosadi, Jurije? D