Sofijin izbor

„Jednog dana ćeš znati kako je to biti zaljubljen.“ Sumorna slovenska izjava, beskrajno dosadna.

Centar za istrebljivanje može da proizvodi samo leševe; društvo potpune dominacije stvara svet živih mrtvaca…

Ali ne vidim nikakvu svrhu u pokušaju da se jedno zlo izjednači s drugim, niti da se pripisuje neka glupava mera vrednosti.

čovek doveka može u sebi da čuva otrove krivice.

Ostali, uključujući Sofiju, svakako će otići u pakao.

najbolnije istine o sebi najčešće se uskraćuju upravo onom ko se voli, ako ni zbog čega drugog, onda iz same ljudske pobude da se on poštedi bezrazložne patnje.

Muka žigoše dušu do samih njenih dubina prezirom, gnušanjem i čak mržnjom prema sebi i osećajem krivice koje bi zločin logično trebalo da proizvede, ali zapravo ne proizvodi.“

„Jednostavno ne znam. Kako je šašavo na neki način da se tako nešto dogodi. Kako je moguće poznavati nekoga četrdeset pet minuta i osećati takvu prazninu kada on ode?

Čudno je, Stingo, znaš, da sam opet naučila da plačem, i mislim kako to možda znači da sam ponovo ljudsko biće.

ležala bih budna i slušala kako se ta tiha i krasna muzika uspinje kroz kuću i osećala bih se tako toplo, udobno i sigurno.