Spasavanje Misi Karmajkl

Nije ni čudo što sam pila da zaboravim; da zaboravim da sam zaboravila, da sam zaboravljena.

Ne možeš se zaštititi od nesreće – strela će uvek naći neki prolaz – ali kraj prave osobe, kad te život obori, uspećeš opet da se digneš.

Ponekad ljubav ne probode srce, već ga ušuška i zaštiti.

Dok me je Bobi gurkala njuškom i lizala mi suze sa obraza, pomislila sam: kad bih samo mogla da se vratim, popela bih se u onu spavaću sobu u potkrovlju i napisala mu najduže, grešaka najpunije pismo koje bih uspela da sročim.

Zauvek

njegova draga

Misi.

Čarolija ne sprečava ono najgore da se desi. To najgore se dešava neprestano, svakodnevno. A onda život ide dalje. I samo istrajavaš i nadaš se da ćeš uspeti da sačuvaš to malo mrva i belih zubića što preostaju.

Prosto je osećaj bio kao da je on moj dom.

Duševni mir zahteva izvesnu bezobzirnost, kao i manjak mašte.

Oni koji su istinski sebi dragi kao da imaju i veći kapacitet za prijateljstvo, veću sposobnost da puste druge u svoj život.

Posedovali su istu osobinu Sunca koja je podsticala ljude da kruže oko njih, i uz oboje sam želela da budem na perihelu, najbližoj tački orbite.

Božić, uvek Božić – koji svojim lampicama obasjava banalnost svakog drugog dana u godini.