Ubica

Kad bi građani znali koliko istraga počinje i koliko ih se završava loše zbog grešaka tokom izlaska na teren policije, ne bi noću spavali od straha da može i njima tako nešto da se desi. Nevini su osuđeni kao krivi jer je neki majmun uprljao scenu zločina umesto da je zaštiti, hodajući po krvi iscureloj iz tela žrtve, navodeći tako kolege da traže par cipela koje nemaju nikakve veze s krivcem.

„Potraži bes koji kola u tebi. Kad ga nađeš, nauči da ga kontrolišeš i da ga oslobodiš kad treba. Bes je životinja koja će te štititi.“

Još uvek žvaće kad začuje lupkanje štapa po podu. Sa praga mu se „povratnik“ još jednom obraća: „Znaš zašto smo jaki? Zato što kad čujemo pucnjavu, ne pitamo ko je umro: pitamo ko je imao pištolj.“

„Hoću da ti ispričam jednu priču. Ali prvo, pij sa mnom. Ne pivo: kada nazdravljamo pivom, mi želimo zlo. Probaj bolje gruzijsko vino. Staro kao svet. Pošto smo stopalima zgnječili grožđe, ostavljamo ga da fermentira u amforama. To znači: napor, čekanje, poštovanje prirodnih ciklusa. Stvari koje radimo sporo, produžavaju život.“

Stidljivost zajedno a mladalačkom drskošću, misli „povratnik“, ništa novo, tako treba da bude i tako će i biti, i misli da je na kraju krajeva tako i dobro, stidljivost spasava život, a drskost čini da u njemu uživaš.

„Nemoj nikad da pomešaš sigurnost s lažnošću.“

Početkom devedesetih godina, Solun se suočio s dolaskom ne samo Albanaca već i građana iz čitavog bivšeg sovjetskog bloka. Priče o velikodušnosti su uveliko prevazišle one o odbijanju.

Donacije, volontiranje, reči utehe, zajedno s konkretnim akcijama.

Grad koji nikad ne okreće leđa i time se ponosi.

Velikodušni grad.

Živeti kao ilegalac je umetnost preživljavanja. Na duge staze se navikneš, usavršiš tehniku. Ako pre toga ne odapneš.

Ko se rodi da bi bio plen, kao plen će napustiti ovaj svet.

Štap od bambusa, plavi list papira s crvenim nitima i rupama zakrpljenim lepljivom trakom, klupče kanapa dužine pola metra.

Te noći pre nego što su krenuli dečak je dodao tri dela ručno napravljenog zmaja.

Jedino oni ne služe da bi se preživelo, ili barem da bi se to pokušalo, među svim stvarima koje je majka ugurala u

Stvari koje radimo sporo, produžavaju život.“