Miris neba

– Jednoga dana donela sam odluku da više nikada, ni po koju cenu, neću odgovarati na agresiju. To je bio prvi nivo. Drugi nivo je da sam u svakoj neprijatnosti, uvredi, nepravdi videla samo božanski test kojim se određivalo koliko je još u meni samoljublja, a koliko ljubavi prema sebi. Veoma je zanimljivo što su ljudi koji nemaju dovoljno ljubavi prema sebi zapravo puni samoljublja i krivice, to je gotovo pravilo. Ponavlja se kao patern, kao obrazac.

Radi sve da ti duša miriše, mala moja devojčice, ali kad padneš, namiriši se parfemom i glavu gore. Niko nije savršen. Kada bismo čekali da postanemo savršeni, čekali bismo doveka

Ma gde da se nalazimo, u ma kojoj tački sveta i života, ma koliko da smo daleko ili blizu zoni gde mobilni nemaju domet, svako od nas ima samo jedno pitanje:

Da li moja duša barem malo, barem ponekad miriše na nebo

Videćeš da iza svake prividne sreće i radosti vrebaju nesreća i tuga, i da se iza svakog stradanja i bola kriju spasenje i radost. To se zove Božje ogledalo. Ljudi se ogledaju svaki dan misleći da vide sebe, a znaš i sama da vidimo obrnutu sliku naših crta lica.

Nisam znala šta se krije u ljudima koji prolaze pored mene, jer izgled vara. Pogrešno sudimo i o ljudima koje znamo, a kamoli o onima koje ne poznajemo. Samo dragi Bog zna šta je u kome.

Promena se ne postiže borbom, nego prihvatanjem.

– Izgubili smo raj onda kada smo prestali da budemo kao deca.

U pitanju je, naravno, samo test, ali neretko ljudi nisu u stanju da ga polože jer ne shvataju da se glavna alhemija adepta sastoji u tome da pretvori patnju u mudrost, nesreću u ljubav… A to je moguće samo na višim nivoima svesti… Nije strašno ni ako se pada, ali da život boli, boli mnogo

misterija života je u tome da shvatimo da se sve dešava u našu korist, ma koliko izgledalo da su stvari loše

Ne smemo ništa da dokazujemo okolini. Stvari su onakve kakve zaista treba da budu jer sve ima svoj razlog