Gorka pilula

namo da je lek istovremeno potencijalni otrov u neodgovarajućoj dozi, ali može se umreti i ako se odjednom popije preterana količina obične vode (konkretno – šest litara). A šta je onda sa predoziranjem informacijama, naročito onim lažnim? Gde je tu granica toksičnosti?

U tom kontekstu najbitnija lekcija za mene bila je bukvalno prva rečenica prvog predavanja koju sam čuo na mojoj alma mater – Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu: „Lek se koristi samo kada je neophodan.“

„Laž koja je jednom izrečena ostaje laž, ali laž koja je ponovljena hiljadu puta postaje istina“, varijanta je čuvene izreke pripisivane nacističkom ministru propagande Jozefu Gebelsu.

Tokom godinu dana koliko ću provesti u SAD kao stipendista, od leta 2021. do leta 2022, živeo sam bukvalno prekoputa glavnog ulaza u najveću i najizdašnije finansiranu instituciju na svetu koja se bavi javnim zdravljem – američke Centre za kontrolu i prevenciju bolesti – US CDC, u kojoj ću čak imati i tromesečnu praksu – time ostvarivši davnašnji san da jednom tu i radim.

A ja sam leta 2022. u sedištu CDC-ja u Atlanti stajao bukvalno iznad jedne od samo dve laboratorije na svetu u kojima se i dalje čuva i ispituje virus Variola vera major koji ubija u 20%–40% slučajeva, odnosno nešto manje opasni Variola minor. Druga laboratorija je u „naukogradu“ Koltsovo, Novosibirska oblast, u

zastrašujući termin se odnosi na 10.000 i više per- i polifluoroalkil supstanci – skraćeno PFAS. PFAS su velika, složena grupa sintetičkih hemikalija koje se koriste širom sveta od 1950-ih. Veze ugljenik-fluor, među najjačim u organskoj hemiji,

Do 2025. godine odnos ukupne mase riba i plastike u okeanima biće 3 : 1, sa preko 250 miliona tona ovog materijala u vodi, dok će se do 2050. u morima nalaziti više plastike nego ribe.

od 1990-ih požrtvovani pojedinci, a pre svega dr Saša Marinković,

U ovom kontekstu moram istaći jedan katastrofalan primer – krizu indijskih lešinara. Za manje od decenije, 1990-ih i ranih 2000-tih, populacija lešinara u jugoistočnoj Aziji strmoglavila se sa četrdeset miliona na tek 19.000 jedinki; njihovo mesto su zauzeli divlji psi, čiji se pak broj samo u Indiji povećao za najmanje pet miliona, a koji su 38 miliona puta više nego inače ujeli ljude, izazivajući dodatnih 47.000 smrti od besnila i koštajući ekonomiju 34 milijarde dolara. Smrtnost kod ljudi u regiji je porasla za čak 4% u vreme najveće krize 2000–2005.

danas posežemo za lekom kad god nas nešto zaboli ili nam i najmanje zasmeta. To je skopčano i sa ultimativnim konformizmom koji farmakološkim rešenjima kompenzuje neprijatne promene životnog stila. Sve to, pospešeno suptilnim reklamiranjem, vodi nas ka svetu u kojem je zavisnost od terapija mnogo veća i dublja od klasičnih adikcija. U pitanju je svojevrsna psihofarmakološka štaka koje ćemo se teško i nerado ikada više lišiti.