Leto noći

Nebo je izgledalo kao negativ fotografije dana

dok se sunce kao zlatnožuta mačka lenjo vuklo po asfaltu

Gospodinu Mejersu je to bilo čudno... Ali njemu je većina stvari u vrlom novom svetu 1960. bila čudna. Sve je izgledalo mnogo smislenije kada je dvadesetih otvorio tu radnju, kada su vozovi prolazili svakog dana, a narod umeo da se ponaša kao zajednica civilizovanih ljudskih bića.

Zastao je na minut, grickao okvir naočara i zurio u prazno razmišljajući kako se istina o nepouzdanosti opšteg znanja ponavljala svaki put kada bi počeo da nešto istražuje na svoju ruku. Ništa nije bilo tako jednostavno kako su glupaci smatrali da jeste. Zapitao se nije li to jedan od osnovnih zakona univerzuma. Ako je to bilo tačno, već se osetio umornim pomislivši na predstojeće godine tokom kojih će morati da se prvo odučava da bi mogao da počne da uči.

Uključiće to u sledeću ispovest, u opštu kategoriju Nekoliko puta nisam odraslima rekao istinu, oče. Kada je odrastao, shvatio je zašto sveštenici nisu mogli da se žene – ko bi želeo da živi s nekim kome bi morao redovno da se ispoveda?

Ne plaši se žarkog Sunca sad,

Niti se besa zimske bure boj;

Završio si svoj zemaljski rad,

Otiš’o kući pono ajluk svoj.

Divnih momaka, devojaka čari

Moraju u prah kao dimničari.

Ne plaši se više srdžbe velikana,

Ti si izbegao tiranovu vlast;

Ne treba ti više odelo ni hrana;

Tebi su isto i trska i hrast.

Kralj, mudrac, lekar, svaki živi dah

Ovim putem mora otići u prah.

Blesak munje neka ti ne smeta,

Niti se treska strašnog groma boj;

Ne plaši se više osude, kleveta;

Svršeni su radost i jad tvoj;

Ljubavnici mladi moraće se svi

Pretvoriti u prah isto kao ti.

Mađioničar ti ne može da hudi!

Nit’ mađija da te opčini i čudi!

Nek te se vampiri odsad vazda klone!

I nikakva zla više nek’ te ne gone.

Počivaj tu tio,

Grob ti slavan bio.

3000 metara visine, u Stenovitim planinama. Jedan je od malobrojnih pisaca današnjice čiji rad obuhvata toliko žanrova – od fantastike, horora i trilera, preko istorijskih romana do mejnstrim fikcije. Preveden je na više od dvadeset jezika i objavljen u preko trideset zemalja.

Mnoge Simonsove priče i romani pretočeni su u filmske scenarije ili su planu za adaptaciju, uključujući serijal Hiperion, Darvinovu

oštricu, Reka Stiks teče uzvodno i Kraj gravitacije

I dok su Majk, Lorens, Kevin, Harlen i Kordi posmatrali satelit

O autoru
Den Simons je rođen 1948. u gradiću Piorija. Odrastao je u više malih gradova američkog Srednjeg zapada. Jedan od njih, Brimfild, poslužio je kao inspiracija za imaginarni Elm Hejven, mesto u kom se odvija radnja dva Simonsova romana – Leta noći i Uklete zime.

Kao student, Simons je dobio najviša univerzitetska priznanja za literarni i novinarski