Zoe

- Lero Arsen... - pročita sričući. - Trideset devet godina, istoričar umetnosti, oženjen, otac ženskog deteta, nekažnjavan, prošlost primerna...

- Koliko sam samo morao da poljubim žaba dok tebe nisam sreo!

- Zašto si ljubio žabe?

- Za svaki slučaj.

- Stvarno?

- Kad god bih uhvatio neku!

- Zbog čega?

- Nikada se ne zna kada će se jedna žaba pretvoriti u princezu!

"Dolazim sa ostrva koje ne postoji!" - mislio je dok su šetali Greenwich Villageom. "Vekovima na njemu žive nepostojeći ljudi. Ne postoji ni istorija, ni književnost, ni filozofija ništa! Sve naše muke bile su uzaludne, jer mi, u stvari, uopšte i ne postojimo nigde, sem u našoj sopstvenoj visokoj uobrazilji o sebi samima. I ne postoje mučenja kroz koja smo morali da prođemo; ni ljubav koju smo osećali za svoju domovinu - za najveći deo ove planete ništa ne postoji što je naše."

- Zavidim im - kazao je princezi. - Izgledaju srećno...

- Ne brini se za to! - rekla je. - Svako plaća neku svoju cenu. Imaju i oni svoje probleme.

- Ipak, čini mi se da se toliko razlikujemo. Strah me je da nas ne nabodu na iglu, kao dve čudne bube, i ne stave u vitrinu...

- Više mi odgovara da budem leptir!

- Leptiri žive samo jedan dan?

- Ali zato bar lete.