Poneseni plimom

Možete li da volite nekoga kome ne verujete?“

„Nažalost, da.“

„Zbilja, mila, ali muškarci – njihov ukus je neobjašnjiv! Čak i najuravnoteženiji prave ponekad najneverovatnije gluposti!

„Plime kod ljudskih poduzeća ima

Koja čoveka uspehu ponese...“,

tiho odrecitova Poaro. „Da, plime nadolaze, ali dolaze zatim i oseke i mogu da te odvuku daleko na pučinu.“

„Upozorili smo ga, naravno, ali on nam reče: ’Skrati priču, čoveče, ja sam kockar, znam kad sam izgubio poslednje bacanje.’“

Nastojim da vam kažem ovo – ne može se znati kakva je neko ličnost dok se ne stavi na probu.

„Životna tragedija je u tome što se ljudi ne menjaju.“

Promenila sam se. Otišla sam odavde na tri godine. Sad sam se vratila, ali nisam više ona ista. To je ista ona tragedija kao i svuda. Ljudi se vraćaju promenjeni, moraju da se prilagođavaju. Ne možete da odete i živite nekim drugačijim životom, a onda da se vratite nepromenjeni!

Čudesno je kako vam ljudi budu poslati kad su vam potrebni, pa čak i ako vam je potrebno samo nekoliko novčića za telefon.

Ah, kako je tužno, gospodine Poaro, kad ljudi propuste ukazane
mogućnosti!

„Svet postaje vrlo težak za opstanak – osim najjačima“, polako reče Poaro.