Naslednica vatre

Ključ je u tome da se ne prepusti strahu – od straha se zaglupi. Od straha se gine.

Dovoljna je jedna moja pomisao i tvoj grad će izgoreti.“
„Od kamena je“, odbrusila je Mev.
Selena se nasmešila. „Tvoj narod nije.“

Ona je naslednica pepela i vatre i neće se klanjati nikome.

„Recimo samo da su strah i nužda zadivljujuće duboko ukorenjeni nagoni preživljavanja.“

ipak je primetila kako Luka gleda tu devojku, a oči mu iskre od nestašluka, zbog kojeg ju je prožeo nalet ljubomore. Ona je isto tako gledala Kejola. Ali njihov odnos nikada nije bio tako rasterećen, pa sve i da ona nije raskinula s njim, njihova veza nikada ne bi bila takva. Prsten na njenoj šaci pretvorio se u breme.

Kazala je tiho, ali ipak dovoljno glasno da je svi čuju: „Iskra, kada god ti zatreba da te neko poduči kako izgleda borba, samo mi se javi. Biće mi zadovoljstvo da ti objasnim kako je to vojevati.“

Pre nego što je naslednica Žutokljunih stigla da joj odgovori, Manon se okrenula i otišla.

Letela je pogledom po noćnom nebu sve dok nije našla Jelena, gospodara Severa. Zvezda nekretnica povrh jelenove glave – večna kruna – pokazivala je ka Terasenu. Pričali su joj da su se veliki vladari Terasena pretvorili u te zvezde da njihov narod nikada ne bi bio sam – i da bi uvek znao kako da se vrati kući.

Ona je Elin Ašriver Galatinijus, naslednica dve moćne krvne loze, zaštitnica nekada slavnog naroda i kraljica Terasena.
Ona je Elin Ašriver Galatinijus – i neće se plašiti.

Naplatiću svaku uslugu i svaki dug koji se dugovao Seleni Sardotijen, mojim roditeljima i mojoj krvnoj lozi. A onda…“ Zagledala se ka moru, ka domu. „A onda ću da uzdrmam zvezde.“ Zagrlila ga je – bilo je to obećanje. „Ubrzo. Ubrzo ću te pozvati, kada bude pravo vreme. Do tada, pokušaj da budeš koristan.“

Nikada nije znala za žaljenje – makar ne za istinsko žaljenje.
Ali žali što ne zna kako se Kročanka zvala. Žali što ne zna kome je taj novi plašt na njenim ramenima pripadao – odakle je došla, kako je živela.