Ajfel

Ljubav se teško da razumeti. Kada se odene u rutinu, gubi privlačnost. Ali nije li to svojstveno svim zajednicama koje traju? Ne može čoveku srce uvek zaigrati, čula ostati večno budna, želja vatrena.

Njegova ljubav je od sada znak koji je zanavek posađen u tlo Pariza

Ali Adrijen je navikla da na svojim usamljeničkim tumaranjima sreće čudne osobe.

Niko neće slomiti srce sopstvenom detetu a da ne zadrhti.

U dubini duše zna da sve to radi samo za nju. Postoji neko iza tog zanosa, ponovo nađena mladost. Međutim, dobro pazi da je ne pomene. Recimo da je to njegova muza, njegovo nadahnuće. Sve ostalo su uspomene, mladalačka greška.

Ništa nije kao prijateljstvo iz studentskih dana. Ono izmiče ljubomori, ljutnji i ranama koje s godinama nastaju. Uprkos vremenu, ono čuva svežinu kakvu nikada nemaju susreti koji nastaju kasnije tokom života.

on mora dotaći dno strepnje i sumnje da bi se uzdigao do dobre ideje.

Ajfelova kula je visoka tačno tri stotine metara. Sa zastavom doseže do trista dvanaest. Dimenzije osnove su 125 sa 125. Bilo je potrebno 18.038 metalnih delova i 2.500.000 zakivaka. Od podnožja do vrha vodi 1.665 stepenika…

Od sada je Adrijen tu. I Gistavov život počinje velikim slovom „A“, kao što se njegova kula uzdiže ka nebu Pariza, spremna da ga probode.

To je sudbina svih žena zaljubljenih u umetnike, koje svog čoveka moraju da dele sa njegovom umetnošću.