Rečnik izgubljenih reči

Reči nas definišu, objašnjavaju nas, a u pojedinim prilikama služe i da nas kontrolišu ili da nas izoluju

Da li to znači biti ćerka? Imati kosu koja miriše kao majčina? Koristiti isti sapun? Ili je to neka zajednička strast, neka zajednička ogorčenost?

„Ja bi’ rekla da potiče iz jada“, rekla je Mejbel. „Iz onog što smo izgubile, i onog što nikad nismo imale, i onog što nikad nećemo imati. Kô što rekoh, ženska sudba. Treba da bude u tvom rečniku. Isuviše je česta da bi ostala nerazumljiva.“

Ovde napolju je kao da smo skinuli sa sebe svu našu odeću, sve svoje žuljeve što govore gde nam je mesto, sve svoje naglaske i reči. On ni za šta od toga ne haje. Jedino je važno ko si u duši. Nikad ga nisam volela onoliko koliko bih morala, ali ovde ga volim toliko.“

„Ljubav, Esi. Dobra porodica je ona u kojoj ima ljubavi.“