Ubistvo za prezauzete

Gledao sam je kako mi prilazi preko našeg prostranog tavana. Mislio sam da se možda vratila radi grupnog zagrljaja. Lakog poljupca u teme. Tople reči.

Nisam bio u pravu.

Kad su im četiri godine, prihvataju sve. No kad su na pragu trinaeste, ne prihvataju ništa.

To je osećanje – svest – da ne možete da ih zaštitite od svega što može da im naudi.

Najgore osećanje na svetu.

Srećan si samo koliko je srećno tvoje najnesrećnije dete, kažu, i potpuno su u pravu.

Ni sa kim nismo daleki kao s nekim koga smo nekada voleli.

Naslonila se na jastuke s osmehom i posmatrala neupaljenu cigaretu. „Da li zaista misliš da je smrt najgore što može nekome da se desi? Veruj mi – nije. Život… ponekad ništa ne boli kao život.“