Zatvoreno preko zime

Nekad ste i vi Norvežani bili siromašni. Mislim da ste to možda zaboravili, ali i dalje se ponosite vašim Vikinzima i pravite im muzeje. A oni su bili stoput gori od Litvanaca – pljačkali su, silovali i ubijali, ali danas ih se sećate kao junaka.“

Opet je iskosa pogledala onu knjigu Agate Kristi. Uzela ju je i prelistala. Sve u njoj bilo je tako jednostavno i pregledno. Desi se ubistvo, koje protrese temelje jednog društva ili porodice. Onda na scenu stupi gospođica Marpl, prikupi informacije, analizira dešavanja, otkrije ubicu i ponovo se uspostavi sklad. Bio je to jedan pažljivo režiran univerzum, logičan i dokučiv. U njemu si se lako snalazio. Poželela je da neko tako režira i njen život, da sve sredi i dovede ka jednostavnom, logičnom i srećnom ishodu.

A rešenje je bilo onakvo kakvo uvek izgleda pošto ga saznaš – jednostavno.

Život je najbolji kad osetiš da radiš nešto značajno, pomislio je

Odjednom ga podiđe nekakva jeza, kao da je naprasno pala temperatura u prostoriji. Neprijatno osećanje širilo mu se niz kičmu i do prstiju. Dlanovi su mu se oznojili, srce je jače zalupalo, a usta su mu se osušila.

Nije hladno u sobi, već u meni, pomislio je stresavši se.

Mesto zločina je poput umetničkog dela. Svaki detalj slike, sve od najsitnijeg poteza četkicom, pa do gotove celine, odavao je slikara

Možda bi se očekivalo upravo suprotno, ali kad se čovek dovoljno zamori, on više nema snage za složenost sveta. Jednostavnije mu je da stvari posmatra crno-belo,

Bio je to jedan pažljivo režiran univerzum, logičan i dokučiv. U njemu si se lako snalazio. Poželela je da neko tako režira i njen život, da sve sredi i dovede ka jednostavnom, logičnom i srećnom ishodu.

Ipak se više dopadala samoj sebi onakva kakva je bila sada nego pre nego što je upoznala Tomija. Tada je bila nezrela i nesigurna. I sada je bila nesigurna, ali na drugi način. Znala je malo bolje ko je i šta želi, i znala je malo bolje kakav život može biti. Naučila je šta strast učini čoveku, kako ona ujedno okrepljuje, ali i razara. Sazrela je, i došlo je vreme da nastavi dalje svojim putem. Imala je dvadeset sedam godina. Nekada je mislila da su ljudi u tim godinama odrasli. Spremni da zauzmu svoje mesto u svetu. Koliko čovek može da pogreši. Došlo je vreme da uzme život u svoje ruke, vreme da živi. Ne u svojoj glavi, u prošlosti ili u budućnosti, već tu i sada.

Više nije smela da se osvrće, već je došlo vreme da otvori novo poglavlje.

One osobine koje snaga zaljubljenosti prekrije pomirljivim velom, odjednom postanu nepodnošljive kada popusti ona prva i najjača strast.