Orkanski visovi

nisam slomio tvoje srce – sama si ga slomila; i slomivši ga, slomila si i moje. Utoliko gore za mene što sam jak. Želim li da živim? Kakav će to život biti kad.. O! Bože! Da li bi ti volela da živiš a da ti duša bude u grobu?“

Kad bi je voleo i svim snagama svoga slabačkog bića, ne bi mogao voleti toliko ni za osamdeset godina koliko ja u samo jednom danu. A Ketrin ima srce duboko kao moje; more bi moglo isto tako stati u onaj tamo konjski valov, kao što bi njenu celu ljubav mogao on privući. Koješta! On joj je jedva jedan stepen draži od psa ili konja. To nije u njemu da bude voljen kao ja; kako ona može voleti u njemu ono što on nema?“

Dok sam provodio jedan divan mesec na moru, često sam se nalazio u društvu dražesnog bića, boginje jedne po mom mišljenju; bar tako sam mislio, dokle god nije počela da obraća pažnju na mene. Nisam joj nikad „izjavio ljubav“ rečima; ali ako pogledi imaju svoj jezik, i najveći idiot mogao je pogoditi da sam zaljubljen do ušiju, ona me je najzad razumela i odgovorila mi – najslađim od svih pogleda. A šta sam ja učinio? Priznajem sa stidom – ledeno sam se povukao u sebe, kao puž; i na svaki njen pogled povlačio sam se hladnije i dalje; dok najzad sirota naivna devojka nije počela da sumnja u svoja čula i, postiđena i zbunjena pomišlju da je pogrešila, nagovorila svoju mamu da odmah napuste to mesto. Ovim čudnim ponašanjem stekao sam glas čoveka smišljeno i namerno nemilosrdnog i bezosećajnog; koliko je ovo nezasluženo, samo ja mogu da ocenim.

čak i ne zna da mu je učinjena nepravda.

Njegova slabost pružila mi je priliku da okusim radost koja dolazi od vraćanja zla zlim.

večnost najzad osvojenu – gde je život neograničen u svom trajanju

Gosti su tako retki u ovoj kući, da ja i moji psi, moram priznati, jedva znamo kako da ih primimo. U vaše zdravlje, gospodine!“

je sklon da voli i da mrzi prikriveno, i da smatra za neku vrstu drskosti kad bi ga neko otvoreno voleo ili mrzeo.

Opraštam ti što si meni učinila. Ja volim svog ubicu – ali tvog! Kako mogu?

Iako nas ni beda, ni uniženje, ni smrt, niti išta što bi Bog ili Satana mogli da pošalju na nas ne bi moglo rastaviti, ti, ti si to uradila od svoje volje. Ja nisam slomio tvoje srce – sama si ga slomila