Karlove šetnje s knjigama

Knjige i ljudi napravljeni su od istog materijala.

„Neću nikome ništa da namećem. Kod kupovine knjiga čovek je slobodan. To je ono što je u tome čudesno. Čoveku svašta u životu propisuju, ali bar još može da odluči šta će čitati.“

„Ja sam svojevrsni anahronizam. I volim to da budem. Spor sam u svetu koji postaje sve brži. I hoću da ljudi čitaju.“

„Znaš, ljudi sve više zaboravljaju da čitaju. A pritom su ono što leži između korica upravo ljudi, to su njihove priče. U svakoj knjizi postoji srce koje počinje da kuca ako je čovek čita jer se njegovo sopstveno srce povezuje s njim.“

„Pisana reč će uvek ostati, gospođo Šefer, jer ima stvari koje ni na koji način ne mogu bolje da se izraze. A štampanje knjiga je najbolji metod konzerviranja misli i priča. Tu mogu da prežive vekovima.“

Za verovanje je potreban veliki napor, svakoga dana. Jer je stvarni život sklon da protivureči onome u šta verujemo.

Danas nema sladoleda, novac ti treba za knjige. One su životna namirnica koja mnogo duže traje.“

Bez obzira odakle čovek poticao, kojim jezikom govorio, svi ljudi plaču.

To je ono što je tužno. Jer onaj ko voli da čita želi da pročita sve dobre knjige.“

nije važno šta čovek čita, važno je da čita