Ko je Alisa

„Biti s nekim je još veće sranje. Ne možeš da biraš koji delovi mene ti se sviđaju, a koji ne. To ne ide tako. Nisam ti ja nekakva bombonjera. Trebalo bi da ti je stalo do mene u celini; rekao si da ti je stalo.“

„Tajne na kraju uvek izađu na videlo, čak i decenijama kasnije. Pobediš ih tako što ih nateraš da izađu pod tvojim uslovima.“

„Postoji teorija da će milion majmuna koji lupaju po pisaćim mašinama na kraju napisati kompletna Šekspirova dela. Sada, zahvaljujući ­internetu, znamo da to nije istina.“

Robert Vilenski

Šta je umiranje?

Stojim na obali mora.

Lađa plovi na jutarnjem povetarcu i kreće ka okeanu.

Prelepa je, i ja stojim posmatrajući je

Sve dok na kraju ne iščezne na horizontu,

A neko kraj mene kaže: „Nestala je!“ Nestala kuda?

Nestala je sa vidika, to je sve;

Jednako je velikih jarbola, korita i katarki kao i kada sam je videla,

I jednako sposobna da nosi svoj teret do odredišta.

Umanjena veličina i potpuni nestanak sa vidika u meni su, ne u njoj;

I taman u trenutku kada neko kraj mene kaže: „Nestala je“,

Neki drugi ljudi posmatraju njen dolazak

A drugi glasovi radosno viču:

„Evo je, dolazi!“

A to je umiranje.

Zaključila sam da je život jedna džinovska partija zmijica i merdevina: stigneš na vrh jednih merdevina, a onda, tras, padneš niz zmijicu!

Noći najviše liče na zmijice. Trebalo bi da donesem pravilo: bez unosa u dnevnik posle jedanaest uveče.

Ipak, jedini način na koji možemo da odgonetnemo ludilo jeste pomoću tih suludih, šašavih, magično izluđujućih stvarčica koje biramo da zovemo „rečima“. One su sve što imamo.

Gledaću na tebe kao na stepenik ka njoj – ko god ona bila, moja sledeća devojka.

Samoubistvo je kao depresija; to je bolest jakih.“

novinari koriste tišinu jer je se svi plašimo i stoga težimo da popunimo praznine.

Zašto je ne pozoveš i ne izgladiš stvari? Nikad ne treba pustiti svađu da prenoći.“