Džejn Ostin

I, molim vas, kad ću moći da vam poželim svaku sreću?“

„Upravo takvo pitanje sam i očekivao od vas. Devojačka mašta je vrlo brza. Za tren oka skoči od naklonosti do ljubavi, od ljubavi do braka. Znao sam da ćete mi poželeti svaku sreću.“

nisu se mogla naći dva otvorenija srca, niti dva tako srodna ukusa, niti osećanja tako saglasna, niti dva milija lica. A sada su jedno drugom bili strani; ne, i gore od toga, jer se nikada više nisu mogli upoznati. Bila je to večna otuđenost.

Kada je govorio, ona je čula isti glas, i razaznavala isti um

nerazumno osudi ženu kada se ona ponovo uda nego kada to ne učini

Ako se ma šta neprijatno desi, muškarci će se uvek iz toga izvući, a Čarls nije ništa bolji. Kako je to bezdušno!

Znači, on će otići da se zabavlja, a ja, samo zato što sam sirota majka, nemam prava ni da mrdnem; a meni se čini da sam ja najmanje sposobna da se staram o detetu.

Nega bolesnika nije za muškarca; nije to njihova oblast. Bolesno dete uvek pripada majci: njena osećanja to nalažu.“

Osam godina, gotovo je osam godina prošlo otkako se sve okončalo. Kako je samo besmisleno sada dovoditi se u takvo duševno stanje koje su sve te godine odagnale u zaborav i zamaglile! Šta se sve za osam godina može desiti?

pored sve trezvenosti, otkrila je da je za postojana osećanja osam godina ništa.

Ne, godine koje su uništile njenu mladost i lepotu njemu su dale muževniji, otvoreniji i prijatniji izgled i ni u kom slučaju mu nisu naškodile. I dalje je on bio isti onaj Frederik Ventvort.