Sandra Sisneros

„Kako si uspela?“

Norma, uspela sam tako što sam radila ono čega sam se plašila da radim kako se više ne bih plašila.

uspela sam tako što sam radila ono čega sam se plašila da radim kako se više ne bih plašila

Ne možeš izbrisati ono što znaš. Ne možeš zaboraviti ko si.

Možeš da zaspiš i probudiš se pijan od neba, i nebo može da te čuva kad si tužan. Ovde ima previše tuge i nedovoljno neba.

Kada odeš, ne smeš zaboraviti da se vraćaš zbog drugih. Krug, razumeš? Uvek ćeš biti Esperanca. Uvek ćeš biti Ulica Mango. Ne možeš izbrisati ono što znaš. Ne možeš zaboraviti ko si.

Onda nisam znala šta da kažem. Bilo je to kao da mi ona čita misli, kao da zna šta sam poželela, a ja sam se postidela što sam poželela nešto tako sebično.

tata, debelih ruku i debelih cipela, koji se budi umoran u mraku, koji se očešlja vodom, popije kafu i ode pre nego što se mi probudimo, danas sedi na mom krevetu.

A ja mislim šta bih kad bi meni umro tata. Držim tatu u naručju. I držim i držim i držim ga.

toj sobi može da bude tiha i mirna i da osluškuje glasove u sebi. Voli da bude sama preko dana.

Katkad se najbolje zamisli javljaju u snu. Tu se katkad javljaju i one najgore!