Stefan Cvajg

Svojoj deci nisam bila potrebna, bojala sam se da svojim sumornim raspoloženjem i melanholijom ne smetam njihovoj mladosti – ali za sebe samu više nisam ni htela ni želela ništa.

one grozne duševne praznine koja narasta kao mučnina i želi da se hrani makar malim spoljašnjim nadražajima

instinkt dublje slutnje da čovek koji pada rado povlači sa sobom onog ko hoće da mu pomogne –

A sutradan je budući diplomata, kao nagradu za uspeh na ispitu, primio od oca novčani iznos u visini mesečnog izdržavanja; još pre dva dana ta suma bi mu se učinila velika, ali sad, posle onog lakog dobitka, izgledala mu je nevažna i neznatna.

časna reč kojoj je istekao rok

da je taj čovek do poslednje kapi krvi otrovan svojom strašću

Zbilja, neizrecivo je lako obmanuti decu, ta bezazlena bića za čiju se ljubav čovek tako retko bori.

Nije više razumeo život otkako je video da su reči, iza kojih je verovao da stoji stvarnost, samo šareni baloni koji se naduvavaju i rasprskavaju ni u šta.

Jer, nema filološkog razumevanja bez doživljavanja, gola gramatička reč ništavna je bez saznanja vrednosti i potrebno je da vi mladi ljudi zemlju i jezik koji želite da osvojite vidite najpre u njihovom najvišem i najlepšem obliku, u snazi njihove mladosti, njihove krajnje strasti.

Jezik morate najpre čuti od pesnika jer oni ga stvaraju i usavršavaju, najpre morate na srcu osetiti dah poezije i njenu toplinu, pa tek onda početi da je anatomski razlažete.