Sara Pener

Osmehnula sam se, shvativši ironiju. Dete se možda ne nalazi u mojoj neposrednoj budućnosti, ali nešto drugo – jedan davnašnji san – zauzelo je njegovo mesto.

Pozdravivši se s Gejnor, otišla sam na drugi sprat. Ponadala sam se da neće primetiti kad skrenem u čitaonicu Odeljenja humanistike. Moram priznati da sam se tog časa zaista potrudila da je eskiviram; za ovaj zadatak htela sam da budem sama i daleko od radoznalih očiju, ma koliko dobronamerne bile.

Prišla sam jednom od bibliotečkih kompjute

radim na nekim uvarcima“,

majci je bilo mrsko što se odvaja od svog najmlađeg deteta. „Kao da odsecam komad srca“,