Silvija Dej

Ali ispod ljutnje bolelo me je razočaranje. Užasno je kad se nadaš da je nešto – ili neko – bolje nego što jeste. Okrutno i delotvorno mučenje: neko vas izvuče iz usamljeničkog kaveza, a onda ponovo zalupi vrata.

Namerna nepristojnost ili samo bezobzirnost, svejedno je okrutno.

„Ne shvataš me ozbiljno.”

„Gledaš na to na pogrešan način.” Stisak mu se pojačao. „Ti si slomljena. Ja sam slomljen. Ne odbacujmo parčiće. Sklapajmo ih zajedno dok ne stvore nešto novo.”

Tuga je nešto što normalni ljudi proživljavaju kroz spektar emocija.