Lav Tolstoj

Mi možemo da znamo samo to da ništa ne znamo. I to je najviši stupanj čovečanske premudrosti

ne mogu se predvideti tok događaja i ponašanje ljudi.

Nemci bivaju uobraženi na osnovu apstraktne ideje – nauke, to jest tobožnjega znanja potpune istine.

Francuz biva uobražen stoga što smatra sebe lično, kako umom tako i telom, neodoljivo očaravajućim kako za muške, tako i za ženske.

Englez je uobražen na toj osnovi što je on građanin najuređenije države na svetu, te stoga, kao Englez, uvek zna šta ima da radi, i zna da je sve ono što kao Englez čini nesumnjivo dobro.

Italijan je uobražen stoga što je uzrujan i žustar, pa lako zaboravlja i sebe i druge. Rus je uobražen naročito stoga što ništa ne zna, niti hoće da zna, jer ne veruje da se uopšte nešto i može znati.

Izgovorena reč je srebrna, a neizrečena – zlato.

– Pa razume se – prihvati Stepan Arkadijevič. – U tome i jeste cilj obrazovanja: da čovek nauči da od svega sebi stvori uživanje.

Sva raznolikost, sva draž, sva lepota u ovom životu baš se i sastoji u smeni svetlosti i tame.

Ima ljudi koji su, kad sretnu svoga srećnog suparnika, gotovi da odmah previde sve što je na njemu dobro, i da vide u njemu samo rđave osobine; a ima i ljudi koji, naprotiv, najviše žele da kod tog srećnog suparnika nađu one osobine kojima ih je pobedio, te s bolom u srcu traže kod njega samo ono što je dobro.

Jedna, niža vrsta – to su ordinarni, glupi, i, što je glavno, smešni ljudi, koji veruju da muž treba da živi s jednom ženom s kojom je venčan; da devojka treba da je nevina; žena stidljiva; čovek srčan, uzdržljiv i odlučan; da treba vaspitavati decu, zarađivati hleb, plaćati dugove i tome slične ludorije. To je bila vrsta starinskih i smešnih ljudi. Ali tu je i druga vrsta ljudi, pravih, kojima svi oni pripadaju; ljudi elegantni, lepi, velikodušni, smeli, veseli, koji se predaju svakoj strasti ne crveneći, a svemu ostalom se smeju.

Žena, vidiš, to je predmet koji, ma koliko da ga proučavaš, ostaje uvek potpuno nov.

– Onda je bolje i ne izučavati ga.

– Ne. Neki matematičar rekao je da slast nije u samoj istini, nego u traženju istine.

ne vredi klati vola zbog kila mesa