Goran Petrović

Тутумишало то по књигама, па претерало, ни самог себе не може да растумачи.

Кусмук, када те нека књига својски заобухвати, имаш ли осећај да ниси сам, да поред тебе има и сличних, занесених, који је стицајем околности, по закону вероватноће, истовремено започињу у супротном делу града, у другом граду, могуће и на другом крају света? – изрекао се и намах покајао.

Човек повремено ипак треба да се измакне од свог дела како би видео греши ли. Од сада ће ми већи црквени празници томе служити. Можда је зато и одређено да они буду нерадни како би људи могли да размисле управо о томе шта су до тада урадили.

ла прицелити раселину прошлог и будућег времена.

Или му се све то причињавало од вишка литературе и мањка живота?!

Има људи чији је укупан изглед потчињен само одређеном делу тела, спојеним веђама, истакнутим јагодицама, љубопитљивим уснама, спуштеним раменима, несразмерним боковима или равним стопалима.

Новембарски свод се згрушавао у сипиномодро, претећи да прокапа.

Ко је па он?

– Пасторак почившег адвоката Величковића. Фантаста од детињства.

– Саклоните сви свеци и добра света Петко, какав туњав наследник онако пристојног човека.

спољашњост не постоји сама за себе, она пре зависи од онога ко је и како прихвата...

Свако је од њих, како то у нас бива, имао засебно мишљење, садашњица им је претежно служила да се гложе око виђења прошлог, а нарочито будућег времена.