Nepoznati pisac

Svaka želja po svojoj prirodi želi da se ostvari, ali istovremeno i ne želi da se ostvari. Ukoliko do njenog ispunjenja, realizacije dođe, ona istog trenutka prestaje da postoji. Mora se biti veoma vešt, moćima naklonjen, ali ne i oslabljen njima (najčešće je tako), znanjima obdaren, ali ne i savladan njima, da bi se sa željom saživelo, živelo i da bi se nadživele njene zavodljive čari. U njenoj prirodi krije se i kreativni zamah samopotvrđivanja i destruktivna sila samouništenja. Sve zavisi od toga u kojim tačkama smo ispleli naš život. Ovako izgleda misao koja se uvlači u lavirint želja, ali u njemu sluti i „nešto drugo“, nejasno, tajanstveno, nerazumljivo:

đavo obično pojavljuje kod svojih dužnika u času kada oni žive u najvećem blagostanju.

Vino, žene, novac, tri su stvari uvek,

zbog kojih će čovek izgubiti pamet.

„Stara je istina da sreća nikad ne dolazi sama. Nesreća je odmah tu negde u blizini.“

oduvek je bilo da čovek snuje, nebo odlučuje.

Bogatstvo na bogatstvo ide,

veza će uvek nadmašit’ napor.

Para će na paru uvek da dođe,

siromasi samo uzaludno traže

– Šta ti je život: danas si tu, a sutra te nema. Najvažnija stvar u životu su pare.

Istrajnost i jednostavnost vrede više

od stvari koje u oči upadaju, a iza njih praznina stoji,

Umerenost je lek,

koji najbolje pristaje siromahu.

Reči stvaraju dvostruka čuda:

slatke reči tope čak i led,

a umešaj unutra jednu ljutitu reč

i u tren oka toplota se u led pretvara.