Antonio Skurati

Sad nam svi govore da je rat završen. Ali mi se i dalje smejemo. Mi smo rat. Budućnost pripada nama. Ne vredi, tu ne može ništa da se učini, ja sam poput zveri: osećam vreme koje dolazi.

petnih žila, formirajući gotovo savršenu piramidu, vernu matematičkim zakonima renesansne perspektive, kao da je njihovu trijumfalnu borbu naslikao jedan Mazačo ili Pjero dela Frančeska. Krajem tog oktobra hiljadu devetsto dvadeset i druge, u očima Nikole Bombačija i drugih italijanskih delegata komunistička revolucija još ne može da izgleda kao kajanje pobednika – za to treba da prođe dosta godina – ali svakako već izgleda kao žal poraženih.

Antonio Gramši, najsjajniji um KPI, koji je u delegaciji zajedno sa Bombačijem, vrlo je lošeg zdravstvenog stan

Ni na tom polju – u osvajanju neba – ne može da se takmiči sa suparnikom.
Osim što dele ove duhove, telesne i nebeske, njih dvojica su se, izgleda složila i u vezi sa potrebom da Italija dobije vladu sastavljenu od boraca i da se direktno suprotstavi velikom štrajku koji su socijalisti iz cele Evrope proglasili kako bi se solidarisali sa Lenjinovom Crvenom armijom.