Erik Larson

Uprkos lošim vestima Čerčil nije delovao uznemireno, pa je Džok Kolvil počeo bolje da misli o svom novom šefu. Te nedelje je u dnevnik zapisao: „Kakve god bile Vinstonove mane, deluje kao pravi čovek za ovu priliku. Duh mu je nesalomljiv, a čak i kad bi Francuska i Engleska propale, čini mi se da bi nastavio da se bori s grupom gusara.“

Činjenice su bolje od snova.“

Generali, ministri i osoblje često su imali sastanke s Čerčilom dok je bio u kadi, jednom od omiljenih mesta za rad. Voleo je da radi i u postelji i svakog jutra provodio je sate ležeći i čitajući poruke i izveštaje dok je daktilografkinja sedela u blizini.

govoru od 7. maja jedan poslanik, Leopold Ejmeri, nemilosrdno je napao Čemberlena pozajmivši reči Olivera Kromvela iz 1653: „Predugo ste sedeli ovde za dobro koje ste učinili! Odlazite, kažem, pa da svršimo s vama! U ime Boga, idite!“21

Vajtholu se Čerčilu priznavalo da je vrhunski govornik, ali mnogi su ga smatrali nerazboritim.

„Nemam ništa da ponudim osim krvi, rada, suza i znoja.“76

Taj govor postavio je obrazac kog će se Čerčil držati do kraja rata – trezvenu procenu činjenica ublaženu razlozima za optimizam.

Bilo bi lakomisleno prikrivati ozbiljnost situacije“, rekao je. „Bilo bi još lakomislenije izgubiti hrabrost i nadu.“

Ipak, Gering je slušao samo Šmita. Verovao mu je kao prijatelju, a što je još važnije, radovao se povoljnim vestima koje je Šmit uvek nekako uspevao da mu obezbedi.

„Ako je to sve što je potrebno, očajni ljudi spremni su na očajničke poteze“, upozorio je.