Petar Vujičić

Savremenom čoveku koji zaboravlja koliko je bedan u poređenju s onim što može da bude čovek – odričem pravo da budućnost i prošlost meri sopstvenom merom.

Stepen političke angažovanosti koji se od njih traži zavisi od individualnog slučaja.

Pojas Evrope na kome se – zahvaljujući pobedama Crvene armije – mogla nakalemiti Nova Vera bio je u suštini paganski.

Trudio sam se da sebe uverim kako sam kadar da sačuvam svoju nezavisnost i da ustalim neke principe koje neću morati da prekoračim.

Nova Vera daje ogromne mogućnosti za aktivan, pokretljiv život.

Kakav je razlog postojanja svih tih predstavnika vrste homo, te besmislene gužve, tih osmeha, tih briga oko novca, tih životinjskih i glupih razonoda?

Neka nastane novi čovek koji ne podleže, nego preobražava svet i misli u skali čitavog globusa, i koji sam stvara istorijsku formaciju umesto da bude njen rob. Samo tako apsurdnost njegovog fiziološkog trajanja može da se iskupi. Treba ga silom, preko patnje, primorati na razumevanje. Zašto da ne pati? Treba da pati.

Čovek (prihvatimo tu postavku) može da bude samo jedan od instrumenata u orkestru kojim diriguje boginja Istorija.

može li se razmišljati pravilno i pisati dobro ako se ne plovi jedinom strujom koja je realna, to jest koja ima u sebi životnost, pošto je u slozi s pokretom stvarnosti ili i sa zakonima istorije.

Dijalektički materijalizam (u staljinističkom zahvatu ) odslikava te preobražaje i istovremeno ih oblikuje: oblikuje društvene i političke uslove u kojima čovek više ne ume da piše i misli drukčije no što treba, i istovremeno to „treba“ mora da prihvati, pošto van toga „treba“ ne može nastati ništa vredno.